IVICA
Ne znam gde se pokretom plime
završava more i počinje obala,
gde drugo telo ivicom udara u moje.
Puštam da na meni vise
iscepane stvari, hleb
da se buđa na krevetu,
kosa da obrasta grmljem.
Živimo u staroj kući
na rubu čega god,
živimo udaljeni u podrugljivom
ćutanju.
Kateržina Rudčenkova (1976)
sa češkog prevela Tihana Hamović
iz knjige Granična senka (Treći trg, Beograd, 2011)
Нема коментара:
Постави коментар