Nagrada „Malarme“, jedno od najvećih francuskih priznanja za poeziju, dodeljena je Roberu Martou za knjigu pesama Le temps ordinaire (Obično vreme), objavljenu prošle godine u izdavačkoj kući Champ Vallon. Nagradu je laureatu uručio predsednik Akademije Malarme, Lionel Rej, šestog novembra na Sajmu knjiga u mestu Briv-la-Gajard.
Poezija Robera Martoa je tokom sedamdesetih i osamdesetih godina bila objavljivana kod nas u prevodu Miodraga Pavlovića (Na Kirkinom ostrvu, Međuvreme), koga je Marto takođe prevodio na francuski. U Nolitu je objavljen prevod njegovog romana Dan kada su ubili svinju (2002).
Obično vreme je nastavak « sonetnog dnevnika » za 1999. i 2000. godinu, koji je pesnik započeo knjigama Fragments de la France, Liturgies, Louanges. Martoovi soneti bez rime, koji sinkopama dekonstruišu aleksandrinac, posvećeni su pejzažima Francuske, neiscrpnom izvoru pesnikove fascinacije.
***
More plavi obalu, palacajući
Liže blato boje duge, sliveno sa
Bojama neba koje svoje korale
Proteže sve do ugrušanih senki:
Tako se svima nama, svake večeri,
Pa i životinjama, daje isti nauk
Tmine. Sada samo planete lutaju
Prostorom iznad voda koje će jedna
Ruka, između petla i zore, razdeliti.
Kaže se: mrkla noć, a sedef čije smo
Nijanse hvatali više ne baca odsjaj.
Kroz tamarise šumi vetar: hladan;
Iverci se batrgaju udno dasaka,
Povrh kaljuge, gde je noć još crnja.
***
La mer étale jusqu’au bord à coups de langue
Lèche la boue aussitôt irisée, offerte
En couleurs au ciel qui prolonge son corail
Dans la coagulation même des ombres :
Et c’est ainsi pour chacun de nous, chaque soir,
Comme pour les animaux, la même leçon
De ténèbres. Il n’y a plus que les planètes
Pour errer dans l’espace au-dessus des eaux qu’une
Main, entre le coq et l’aube, divisera.
On dit : nuit close, et la nacre dont on voyait
Les nuances varier n’a plus un reflet.
Le vent est froid : on l’entend dans les tamaris ;
Des carrelets sont suspendus au bout des planches,
Au-dessus de la vase, où la nuit est plus noire.
Rober Marto (1925)
Le temps ordinaire, Champ Vallon, 2009.
prevod sa francuskog: Bojan Savić Ostojić
Нема коментара:
Постави коментар