четвртак, 04. новембар 2010.

Мирољуб Тодоровић



Oснивач и теоретичар сигнализма објавио је прошле године књигу песама Љубавник непогоде. Ова књига, као и већина других недоступних Тодоровићевих издања (укључујући и "Поетику сигнализма") може се у електронском облику преузети са ауторовог сајта.


ДОМ


кругови светлости над нашим главама црвени лептир из уста излеће

фијук небеске вијорине храстово лишће под ногама уморили смо се

ходајући усправно с једног на други крај љубавне постеље опрости

нам господе горки мед цедимо из кошница сваки дан изврћу наше

речи како то поднети у овој жаравој земљи где опаки пауци владају

борба још није завршена попећемо се најзад на пусту узвисину изнети

камен и дрва и зидати дом


ТАЈНА


Бојимо своју децу живим бојама. Зеленом. Жутом. Плавом. По

читавом телу. Она плачу, Предосећају. Сузе им спирају боје с лица.

Нежно их хватамо за удове, приносимо стрмој литици клисуре и

бацамо у реку. Река бесно хучи испод наших ногу. Крвава је. Густа

црвена пена одбија се од стена. Шкропи наше очи. Страшна је то

тајна.


ТИ СИ КАЈСИЈИН ЦВЕТ


лове ми срце трозупцем

хомер

змија

етна

невидљиви силници

из протеклих векова

жена феничанског морепловца

мрав

у трави

изгубљен

надолази фисон

крваве валове ваља

рибље очи нас гледају

из бездна

ти си кајсијин цвет

пред зору запаљен

руком

фра анђелика


Мирољуб Тодоровић (1940)
Љубавник непогоде, Повеља, 2009.



Нема коментара: