петак, 14. август 2009.

Милан Ђорђевић



Мислим да поезија настаје тамо где дух и тело играју жмурке и где се на тренутак додирују језик и живот.


(из часописа Повеља 01/2006)




ВАРВАРИ

Кажем ти, пријатељу, варвари долазе
да освеже крв планинских река, да тољагама
премлате уморне кипове и подвикну: Марш у историју!
Варвари имају сунце у очима и џепове пуне празилука.
Сричу док читају, а после изричу строге естетске судове.
Још увек су зелени и сентиментални. Мрко гледају
на видре и лавове. Бркати варвари ослобађају
од памука. Са живих лешева и орхидеја скидају
шминку и пудер. Шамарају народне непријатеље,
вампире, а онда балеринама праве талентовану децу,
будуће сатанисте.


МИЛАН ЂОРЂЕВИЋ (1955)
из збирке Мува и друге песме, 1986.
преузето из избора Пустиња и поморанџа, објављеног на сајту Метафора


одломак 1 (превод песме Алеша Дебељака)
Библиографија Милана Ђорђевића


1 коментар:

vlada stojnic је рекао...

Varvari su oni što zbog zaštite ustavnog pisma puštaju kriminalce na slobodu. Oni što obožavaju reči kao što su preambula, čistoća, čast, tradicija i sabornost. To su naši čuvari zbog kojih mirno spavamo. Osim ako nismo vlasnici radnji u Knez Mihajlovoj na moleban.