U najnovijem broju Polja objavljen je izbor iz Svezaka S. T. Kolridža, u izboru i prevodu Bojana Savića Ostojića.
San u kojem mi neki velikaš obećava velike stvari – pri buđenju utvrđujem da sam razočaran gotovo isto koliko bih bio da se to stvarno desilo.
Prirodni i usiljeni um. U prvom slučaju plod pada zreo s Drveta – u drugom se s njega otresa.
Dete koje grdi cvet onako kako su njega grdili i tukli, to je poezija / pretrpljeni bol praćen užitkom –
21. okt. – Jutro – 2 sata – Vetar u svojim [naletima?] proizvodi takvo mučno jecanje da mi se učinilo da moja žena ječi u snu. – Treperavo Uu! Uu! poput ranjenika na bojnom polju, koga rane počinju da peku po hladnoći.
Nije znao šta će sa sobom – morao je, tako je osećao, nešto da učini – ustao je, iznenada privukao pisaći sto – seo, uzeo pero – i utvrdio da ne zna šta će sa sobom. 30. okt. 1800.
Sreda – Popodne. U krevetu – živčan – gledao sam prizmatične boje koje ispušta Kupa – Došao je Vordsvort – Ispričao sam se s njim – Ostavio me je samog – Zatvorio sam oči – divni dvobojni spektri, narandžasti i ljubičasti – potom zeleni, a ta boja se odmah pretvorila u Lisnato Zelenu & zatim pred mojim očima postala divna mahovina, poput one koja se nalazi na dimnjaku u Grasmiru. – Apstraktne Ideje – & nesvesne Veze!!
Dopola ispletena Čarapa u Fioci Kuhinjskog stola –
Izduvati dušu.
Нема коментара:
Постави коментар