среда, 03. март 2010.

Cesare Pavese


Dinine misli


U vodu što protiče već bistra i sveža od sunca,
uživanje je baciti se: u ovo vreme nikog nema.
Dirnete li telom koru jasika, naježite se više
no, pri skoku, od prštanja vode. U vodi je još tamno
i hladno kao led, ali dovoljno je iskočiti na sunce
da biste ponovo videli stvari umivenim očima.

Uživanje je pružiti se gola na već toplu travu
i tražiti odškrinutim očima velike bregove
što nadvisuju jasike i vide me golu, dok me odande
niko ne primećuje. Onaj matori u gaćama i sa šeširom,
što je išao na pecanje, video me je kako skačem u vodu,
ali je mislio da sam dečko, ništa nije rekao.

Večeras ću opet biti žena u crvenoj haljini
- ne znaju da ležim, ovde, gola, ti muškarci
što mi se osmehuju na ulici - opet odevena
da lovim osmehe. Ne znaju ti muškarci
da će mi večeras bokovi biti čvršći, u crvenoj haljini,
i da ću biti druga žena. Ovde me niko ne vidi:
a tamo, s one strane žbunja, ima peskara koji su snažniji
od njih koji se osmehuju: niko me ne vidi.

Blesavi su muškarci - dok večeras budem igrala sa svima
biću kao da sam gola, kao sada, i niko neće znati
da je mogao da me ovde nađe samu. Biću kao oni.
Samo, blesavci, poželeće da me zagrle i stisnu,
da mi šapću svoje lukave predloge. Ali šta me briga
za njihova milovanja? Umem da se milujem sama.
Večeras bi trebalo da budemo goli i da se gledamo
bez lukavih osmeha. Ja se sama osmehujem
dok ležim ovde u travi, a da to niko ne zna.


Čezare Paveze (1908-1950)
Dve cigarete, Rad, 1998.
prevod sa italijanskog: Dejan Ilić


Нема коментара: