Oto Tolnai (1940-2025)

ORFEJ MESEČAR

Bar ti poznaješ 

ove životinje

dlakavo kamenje

u kao otok crvenom kubetu

bol

nekad su tvoje reči u njima kucali

prekucaj svoje beleške

prekucaj makar jednom rukom

kao sandrar

ko zna

da l ćeš i sutra moći da seduckaš ovde

kraj otvorenog prozora

ko zna

kad će stići do plamena i pobeći s njim

pacov što sveće jede

kad će planuti trešnjev cvet

kucaj

nadmećući se sa formama

savremenog oružja

i ženskih cipela

(Zoo, 1969, s mađarskog Danilo Kiš)

PRONAŠAO SAM JOŠ I ČLANAK

U selu majur pored šapca

8. decembra

kulminirala je između 45-godišnjeg milana radivojevića i

njegovog očuha 75-godišnjeg milana pantića

golubarska svađa

starom se naime nije sviđalo

što mu pastorak golubove po vasceli dan

pušta da lete

osvetoljubivi golubar

pomenutoga dana sve

golubove pustio je napolje

misleći da se više neće vratiti

mlađeg milana

ovo je tako razljutilo

da je zadavio očuha

a golubovi su sutradan svi do jednog doleteli

pronašao sam i novinsku fotografiju

u dubini se vidi ulaz metro stanice sevr-babilon

ispred drveća pod injem

blizu tog ulaza u metro

posećivali smo jedan indijski restoran

pronašao sam još i članak

među starim novinama u podrumu

u kome se izveštava

da su po FELIKSU čuvenom violinisti

(tu živi u petefijevoj ulici)

nazvali neku zvezdu na nebu.

(Scandal (2001-2017), 2020, s mađarskog Draginja Ramadanski)

DEBELE PIČKE U BUNDAMA

U bečki kunsthistorišes muzeum

odveo sam sina

istina sve je ispalo malo pompeznije

nego što sam hteo

odveo sam ga skoro silom

jer je njega zanimala samo sala sa brojgelom

do koređijevih jupitera i ije

i rubensove helene furman

pogledao ih je ne rekavši ni reči

ali je sigurno pomislio kog đavola hoće

matori sa ovim debelim pičkama u bundama.

(Scandal)

Tolnai Ottó

(5. jul 1940- 28. mart 2025) 

Nikola Buvije: JAPANSKA HRONIKA (KCNS, 2024), preveo Bojan Savić Ostojić

U izdanju Kulturnog centra Novi Sad upravo izlazi putopis Nikole Buvijea, Japanska hronika, u prevodu Bojana Savića Ostojića.

Kad stvari krenu po zlu, umesto da čekate ljude, treba da poboljšate odnose sa stvarima: mene je iz problema izvukao običan zid. Duž linije tramvaja 7, u kvartu Azabu, na beskrajnom putu koji sam poslednjih nekoliko dana obilazio peške putujući po svoju poštu. Seo sam da se odmorim na zatvorenu kantu za smeće i kad sam otvorio oči, video sam ga: dugi betonski zid koji je letnja plesan, zajedno sa gljivama iz šalitre, ukrašavala kao pozorišnu zavesu. Čitavom dužinom „dekora“, privremeno izdignuti trotoar formirao je svojevrsnu binu, i svi koji su prolazili ispred njega bili su, hteli – na hteli, pretvorni u „karaktere“, pojačani poput odjeka i bačeni u komediju ili u fikciju. (...)Četiri dana visim kao krpelj uza svoj zid-teatar. Smešten na kovčeg, s aparatom na stomaku, gledam kako preda mnom defiluje taj kvart koji me ne vidi. Sa strane dvorišta, kao i sa strane prema vrtu, puca pogled, nadzirem one koji prilaze, zamišljam njihovu brzinu i putanju, držim palčeve da se sretnu ispred moje zavese, da se pozdrave ili još bolje, da počnu da viču jedni na druge. Ali u Japanu se niko ne svađa.

Buvijeova hibridna hronika delom je istorija Japana, delom putopis, delom memoarska i dokumentarna proza, a sadrži i pesme i esejističke delove. Iako pripovedač tvrdi da nije naročito studiozan, on na uverljiv način istorijske činjenice i arhivske podatke pretvara u pravu prozu u kojoj su naglašene lične priče. Japan putniku nije doneo samo prijatna iznenađenja već je postavio i mnogobrojna pitanja. U stvari, moglo bi se tvrditi da veći deo hronike i ne govori o njegovom putovanju već o onome što je kroz različite procese naučio o Japanu, ali i, možda još više, o samom sebi.

Vladimir Gvozden (iz pogovora)

Nikola Buvije

JAPANSKA HRONIKA

KCNS 2024

preveo Bojan Savić Ostojić

 

Peter Handke: TEŽINA SVETA (KCNS/Nojzac, 2024, preveo Relja Dražić)

Uskoro u zajedničkom izdanju Kulturnog centra Novi Sad i Nojzaca izlazi knjiga Petera Handkea Težina sveta, u prevodu Relje Dražića. 

Sveske koje je Handke otpočeo krajem 1975, i vodio ih do 1977, objavlјene pod naslovom Težina sveta (sa naznakom „dnevnik“) započinju nacrtima situacija za neme komade i druge rukopise. U uvodu, međutim, autor priznaje da mu se desilo da u njima nagonski zabeleži i neka „neposredna iskustva svesti“ mimo unapred zadatog projekta. S vremenom će početi da zapisuje samo te sporedne opažaje, bez namene, koji dolaze niotkud i ne traže razradu. I do danas će objaviti još desetak takvih svaštara (od kojih su na srpski dosad prevedene Juče na putu i Godina kroz noć ispričana). 

Zašto su, po mom mišlјenju, Handkeove sveske najvitalniji deo njegovog opusa, uspeliji od pripovednih dela, naročito nakon 1980? Zato što su slika i prilika iskustva, pokušaja da se ono u trenutku uobliči a da se ne zaokruži.

Bojan Savić Ostojić (iz pogovora) 

Peter Handke 

Težina sveta (dnevnik, novembar 1975-mart 1977)

(Das Gewicht der Welt, ein Journal, 1.izd, Suhrkamp, 1977) 

Preveo sa nemačkog Relja Dražić 

KCNS i Nojzac, 2024.

Eduar Leve: SAMOUBISTVO, Red Box, Beograd, 2024 (preveo Bojan Savić Ostojić)

Beogradska izdavačka kuća Red Box uskoro objavljuje Samoubistvo Eduara Levea, u prevodu Bojana Savića Ostojića.

Uspomena na prijatelja iz detinjstva koji se ubio toliko je proganjala Eduara Levea da je rešio da joj u potpunosti posveti svoju jedinu pripovest. Taj portret, intoniran kao esej o samoubistvu, naposletku se pretvara u skriveni autoportret.

U Samoubistvu nema fikcije. Na snazi je pisanje koje ništa ne dočarava niti režira već doslovno prenosi, urezuje. Kao i Anri Rorda (Moje samoubistvo), kao i Stig Dagerman (Naša potreba za utehom ne može se namiriti), Leve se ovom knjigom pokazuje kao autor koji temu samoubistva shvata u kontekstu vedrine što nije naišla na svoj odjek u ovom svetu.

Može li Leveovo Samoubistvo nekome pomoći? Može: tako što će mu pokazati gde je ranjiv. Iz njega neće naučiti ništa oni koji traže recepte za samopomoć. Kroz Leveovu knjigu mogu da prođu samo oni koji ne zaziru od toga da ih knjiga ugrozi.

Bojan Savić Ostojić

Eduar Leve (Édouard Levé, 1965-2007), francuski vizuelni umetnik i pisac, objavio je knjige: Dela (Œuvres, 2002), Dnevni list (Journal, 2004), Autoportret (Autoportrait, 2005, objavljen u prevodu u Red Box 2023.) i Samoubistvo (Suicide, 2008), sve kod izdavača P. O. L. Među njegovim umetničkim knjigama, treba izdvojiti Angoisse (fotografska monografija o tom selu) kao i fotografske serije Reconstitutions (Rekonstrukcije) i Fictions (Fikcije). Izbor iz zaostavštine (Inédits) priredio je 2022. Toma Kler.

Eduar Leve izvršio je samoubistvo 15. oktobra 2007, deset dana pošto je izdavaču predao rukopis Samoubistva.

Eduar Leve

SAMOUBISTVO

Red Box, Beograd, 2024.

(originalno izdanje: Edouard Levé, Suicide, P. O. L., 2008)

preveo Bojan Savić Ostojić

Selin: Izabrana pisma N. R. F.-u (1931-1961) - Zepter, 2024 - preveo Bojan Savić Ostojić

Uskoro će u izdanju Zepter Bookworld biti objavljen izbor iz prepiske Luja-Ferdinana Selina sa izdavačkom kućom N. R. F. (Galimar).

U pitanju je selekcija iz integralne verzije objavljene na francuskom 1990 (Lettres à la N. R. F.), po želji Antoana Galimara, vlasnika kuće. Među Selinovim najčešćim korespondentima nalaze se urednici kuće Žan Polan, Rože Nimije, kao i vlasnik i osnivač, Gaston Galimar. Prepisku je priredio Paskal Fuše, a predgovor (iz 1990.) potpisuje Filip Solers.

Trideset godina je Selin vodio prepisku sa najuglednijim francuskim izdavačem: najpre kao autor u nastajanju, čije je Putovanje nakraj noći ostalo neprepoznato, a zatim kao ozloglašeni pamfletaš koga u posleratnoj Francuskoj niko nije hteo. Ovaj nesvakidašnji susret donosi nesvakidašnje razmene, u kojima Selin uporno, do poslednjeg daha, brani svoje delo, svoj književni temperament, i samog sebe kao radnika i „pronalazača“. Značajna i kao istorijski dokument, prepiska rasvetljava političku klimu u Francuskoj pre i posle rata, kao i silnu želju da se po oslobođenju pošto-poto okrene novi list. Među ovim pismima nalaze se možda najžešće, najžučnije stranice koje je pisac ikad uputio svom izdavaču, a koje mu je izdavač bezgranično strpljivo oprostio samo zato što je bio siguran da ima posla sa književnim genijem – ili, Selinovim rečima, „zlatnom kokom za narednih sto godina književnosti“.

Bojan Savić Ostojić

Luj-Ferdinan Selin (Louis-Ferdinand Céline)

Izabrana pisma N. R. F.-u

Zepter Bookworld, Beograd

2024.

Anri Rorda: MOJE SAMOUBISTVO (preveo Bojan Savić Ostojić, Službeni glasnik, 2024)

 

Uskoro u izdanju Službenog glasnika izlazi knjiga Moje samoubistvo švajcarskog autora Anrija Rorde.

Anri Rorda (Henri Roorda van Eysinga, 1870-1925) za života je bio poznat kao profesor matematike i satiričar. Uz pedagoški pamflet Pedagog ne voli decu (1918), objavio je više izbora iz svojih kolumni i filozofskih hronika, kao i nekoliko drama, u kojima preovlađuje fenomen koji je i sam Rorda nazivao "crno-beli humor". 

Međutim, taj naročiti humorista ostaće najpoznatiji po posthumno objavljenoj knjizi Moje samoubistvo (Mon suicide).

Da se Rorda nije ubio, možda bismo ovaj tekst čitali sa ironičnim otklonom, u klјuču koji podstiču i druge Rordine knjige. Ali Rordin gest knjizi pridaje neospornu tragičnu dimenziju koja dovodi i do obrta u kodiranju. Pošto znamo da je sebi oduzeo život, njegovim vedrim i ironičnim zapažanjima pridajemo više tragičnosti nego onim (istina, retkim) delovima koji su u ovoj knjizi otvoreno sumorni. Prestajemo da ga čitamo sa rukavicama i pitamo se kako je proveo period od čitava tri meseca između poslednje tačke stavlјene na Moje samoubistvo i noći u kojoj je rešio da umre. A najdirlјivijim i najoriginalnijim od svega čini nam se Rordina želјa da svoju smrt prikaže u što univerzalnijem kontekstu, potreba da svoju tragediju artikuliše kao utopiju.

(iz prevodiočevog pogovora)

Anri Rorda

Moje samoubistvo

preveo Bojan Savić Ostojić

Službeni glasnik, 2024

Marko Stojkić: Deveti život Ane Belinski (Blum, 2024)

Upravo je objavljen novi roman Marka Stojkića, Deveti život Ane Belinski, u izdavačkoj kući Blum.

Iznenadna smrt bivše primabalerine Ane Belinski utiče na sudbine nekoliko junaka i junakinja, različitih generacija i svetonazora, rasplamsavajući sukobe koji se u romanu razvijaju u nekoliko tokova radnje, nekoliko glasova i tonaliteta. Ana Belinski, dakle, nije mrtva, ali će njen "deveti život" za nekog biti beogradski noar, za nekog identitetska potraga, a za nekog, i to samo za retke, pobeda lepote nad banalnošću svakodnevice i i jedno psihodelično ars longa.

Ovo je drugi roman Marka Stojkića koji je prethodno objavio nekoliko knjiga poezije. Prvi roman, Veštice, objavljen je 2021. u izdanju Platoa.

https://blumizdavastvo.rs/roman-deveti-zivot-ane-belinski/