среда, 30. децембар 2009.

Драган Бошковић



Шта пише у књизи?

У књизи - која удара шамаре док се листа - дословно пише
: када чујеш - "Не!"
окренућете се и ти, и Орфеј, и Лотова жена,
и богати младић, и анђео уништења.
У књизи пише
: неостварене метафоре нека се остваре
зуби нека се врате у залогаје
тела у коже, телеграми у тела.

Замисли да смо часослов заборављен на железничком перону
: згужвана постељина која упија ознојене удове
негативи сопствених дугометражних биографија
можда популарни јунаци који се враћају у грудни кош
: монашку ћелију са белим решеткама
или беже са сопствених погреба
: зар и мој рукопис није потонуо у Дисовом коферу?
Замисли да нам из уста никне биљка
и да је назову "чаробни пасуљ".

Да, дошло је доба у коме има више лекова него болести.
али се умире од грипа
: правда раставља најсуровије;
понављам још једном
: треба се поново родити.
И не брините, записано је
: када лопов буде дошао
дочекаће га звук аутомобилског аларма.


*

У Књигу постања уливају се воде,
у ћутању је тешко, у говору крај;
у Књизи постања непрозирне сенке на успореном снимку,
пешчана олуја прелистава плаве странице.

И како да не будем шпијун Сузаниног тела
кицош у мраку,
јунак заборављене приче,
и како да не цитирам оно што су и други крали.

Моје име из прошлости пише:
окуси Шулцову прозу
и брескве ће се топити у твојим устима;
мој анђео добацује:
док око тебе пуцају пупољци брадавица,
свуци време, контракције значења;
у последљј сцени,
Пилат разбија главу о ускршње јаје.

И шта да додам, осим нешто скупоцено,
вредно моје смрти:
Заљубљен сам у Кандахар ноћу
и пламено тело над њим!


ДРАГАН БОШКОВИЋ (1970)
из часописа Pobocza (25/2006)
и књиге Исаија, Повеља, 2006.

Нема коментара: