Адам Пуслојић

У раном Пуслојићевом циклусу "Негледуш", првобитно објављеном 1973/4, а реиздатом 2007, јако је уочљив утицај савремених румунских песника које је Пуслојић преводио; а нарочито Марина Сорескуа и Никите Станескуа. Пуслојић се, попут ових песника, користи поступком "апсолутне метафоре", "режира" песму као сцену у којој се смењују сукцесивне слике, па чак уводи и сличан бестијаријум.

ИСКУШЕЊЕ НЕГЛЕДУШЕВО ТРЕЋЕ

Ставио сам јој руку на раме

и шума јој је никла на рамену.

Запалио сам јој косу

и из ње је истрчао

наги зец.

Трчао је према језерима њених очију.

У једно је скочио, а изронио у другом.

Ухватите тог зекана

довикивао сам свима

који су пролазили мимо.

Пољубите јој очи.

Али се нико није

ухватио на мој лепак.

Данас се већ знају

земаљски обичаји

по којима ја дарујем

зле дарове

Катран и кучину, за ране.

БАЦАМ ПОГЛЕД

Бацам поглед.

Бацам поглед за слепом мачком

коју бацам у воду. Бацам поглед

за њеним црним репом.

Бацам поглед на тиху воду. Вода мијауче.

Бацам поглед на њен јаук,

прво црн, па дугачак,

а после зелен и све крвавији.

Вода мијауче, а вода не мијауче.

Има вода које мијаучу једном годишње.

Бацам поглед јер ми се гледа у земљу.

Откидам себи очи, око по око,

и бацам поглед.

Свуд око мене саде две гљиве.

Ја идем даље са лептиром укуцаним у чело.

Никоме не казујем колико ме ексер жуљи.

Помало се исповедам божијем иследнику,

али и то само једном годишње.

Као да се ослањам на земљу, бацам поглед.

Бацам поглед, као да бацам себе.

ИСКУШЕЊЕ ШЕСНАЕСТО

Није отишао на венчање све док својој младој није

ухватио огромног пацова.

Донео га је у букету цвећа, ногу везаних за црвени

каранфил.

Букет је све време држао усправно, да му пацовчина

не утекне, а у крајњој нужди стезао би га чврсто

под пазухом.

Свадбара је било све више и више.

Па кад су се у петак (а свадба је била заказана

за среду) напокон сви искупили, увидеше да мањкају:

матичар и записничар, млада и младожења; обадва кума

и сви сватови.

Чистачица свадбаонице је тада по други пут чврсто

одлучила да пљуне у пљуваоницу... на такву свадбу.

АДАМ ПУСЛОЈИЋ (1943)

"Негледуш" у: Религија пса, Просвета, 1974,

стр. 55, 61, 69.

Библиографија Адама Пуслојића