Peter Handke: TEŽINA SVETA (KCNS/Nojzac, 2024, preveo Relja Dražić)

Uskoro u zajedničkom izdanju Kulturnog centra Novi Sad i Nojzaca izlazi knjiga Petera Handkea Težina sveta, u prevodu Relje Dražića. 

Sveske koje je Handke otpočeo krajem 1975, i vodio ih do 1977, objavlјene pod naslovom Težina sveta (sa naznakom „dnevnik“) započinju nacrtima situacija za neme komade i druge rukopise. U uvodu, međutim, autor priznaje da mu se desilo da u njima nagonski zabeleži i neka „neposredna iskustva svesti“ mimo unapred zadatog projekta. S vremenom će početi da zapisuje samo te sporedne opažaje, bez namene, koji dolaze niotkud i ne traže razradu. I do danas će objaviti još desetak takvih svaštara (od kojih su na srpski dosad prevedene Juče na putu i Godina kroz noć ispričana). 

Zašto su, po mom mišlјenju, Handkeove sveske najvitalniji deo njegovog opusa, uspeliji od pripovednih dela, naročito nakon 1980? Zato što su slika i prilika iskustva, pokušaja da se ono u trenutku uobliči a da se ne zaokruži.

Bojan Savić Ostojić (iz pogovora) 

Peter Handke 

Težina sveta (dnevnik, novembar 1975-mart 1977)

(Das Gewicht der Welt, ein Journal, 1.izd, Suhrkamp, 1977) 

Preveo sa nemačkog Relja Dražić 

KCNS i Nojzac, 2024.

Eduar Leve: SAMOUBISTVO, Red Box, Beograd, 2024 (preveo Bojan Savić Ostojić)

Beogradska izdavačka kuća Red Box uskoro objavljuje Samoubistvo Eduara Levea, u prevodu Bojana Savića Ostojića.

Uspomena na prijatelja iz detinjstva koji se ubio toliko je proganjala Eduara Levea da je rešio da joj u potpunosti posveti svoju jedinu pripovest. Taj portret, intoniran kao esej o samoubistvu, naposletku se pretvara u skriveni autoportret.

U Samoubistvu nema fikcije. Na snazi je pisanje koje ništa ne dočarava niti režira već doslovno prenosi, urezuje. Kao i Anri Rorda (Moje samoubistvo), kao i Stig Dagerman (Naša potreba za utehom ne može se namiriti), Leve se ovom knjigom pokazuje kao autor koji temu samoubistva shvata u kontekstu vedrine što nije naišla na svoj odjek u ovom svetu.

Može li Leveovo Samoubistvo nekome pomoći? Može: tako što će mu pokazati gde je ranjiv. Iz njega neće naučiti ništa oni koji traže recepte za samopomoć. Kroz Leveovu knjigu mogu da prođu samo oni koji ne zaziru od toga da ih knjiga ugrozi.

Bojan Savić Ostojić

Eduar Leve (Édouard Levé, 1965-2007), francuski vizuelni umetnik i pisac, objavio je knjige: Dela (Œuvres, 2002), Dnevni list (Journal, 2004), Autoportret (Autoportrait, 2005, objavljen u prevodu u Red Box 2023.) i Samoubistvo (Suicide, 2008), sve kod izdavača P. O. L. Među njegovim umetničkim knjigama, treba izdvojiti Angoisse (fotografska monografija o tom selu) kao i fotografske serije Reconstitutions (Rekonstrukcije) i Fictions (Fikcije). Izbor iz zaostavštine (Inédits) priredio je 2022. Toma Kler.

Eduar Leve izvršio je samoubistvo 15. oktobra 2007, deset dana pošto je izdavaču predao rukopis Samoubistva.

Eduar Leve

SAMOUBISTVO

Red Box, Beograd, 2024.

(originalno izdanje: Edouard Levé, Suicide, P. O. L., 2008)

preveo Bojan Savić Ostojić

Selin: Izabrana pisma N. R. F.-u (1931-1961) - Zepter, 2024 - preveo Bojan Savić Ostojić

Uskoro će u izdanju Zepter Bookworld biti objavljen izbor iz prepiske Luja-Ferdinana Selina sa izdavačkom kućom N. R. F. (Galimar).

U pitanju je selekcija iz integralne verzije objavljene na francuskom 1990 (Lettres à la N. R. F.), po želji Antoana Galimara, vlasnika kuće. Među Selinovim najčešćim korespondentima nalaze se urednici kuće Žan Polan, Rože Nimije, kao i vlasnik i osnivač, Gaston Galimar. Prepisku je priredio Paskal Fuše, a predgovor (iz 1990.) potpisuje Filip Solers.

Trideset godina je Selin vodio prepisku sa najuglednijim francuskim izdavačem: najpre kao autor u nastajanju, čije je Putovanje nakraj noći ostalo neprepoznato, a zatim kao ozloglašeni pamfletaš koga u posleratnoj Francuskoj niko nije hteo. Ovaj nesvakidašnji susret donosi nesvakidašnje razmene, u kojima Selin uporno, do poslednjeg daha, brani svoje delo, svoj književni temperament, i samog sebe kao radnika i „pronalazača“. Značajna i kao istorijski dokument, prepiska rasvetljava političku klimu u Francuskoj pre i posle rata, kao i silnu želju da se po oslobođenju pošto-poto okrene novi list. Među ovim pismima nalaze se možda najžešće, najžučnije stranice koje je pisac ikad uputio svom izdavaču, a koje mu je izdavač bezgranično strpljivo oprostio samo zato što je bio siguran da ima posla sa književnim genijem – ili, Selinovim rečima, „zlatnom kokom za narednih sto godina književnosti“.

Bojan Savić Ostojić

Luj-Ferdinan Selin (Louis-Ferdinand Céline)

Izabrana pisma N. R. F.-u

Zepter Bookworld, Beograd

2024.

Anri Rorda: MOJE SAMOUBISTVO (preveo Bojan Savić Ostojić, Službeni glasnik, 2024)

 

Uskoro u izdanju Službenog glasnika izlazi knjiga Moje samoubistvo švajcarskog autora Anrija Rorde.

Anri Rorda (Henri Roorda van Eysinga, 1870-1925) za života je bio poznat kao profesor matematike i satiričar. Uz pedagoški pamflet Pedagog ne voli decu (1918), objavio je više izbora iz svojih kolumni i filozofskih hronika, kao i nekoliko drama, u kojima preovlađuje fenomen koji je i sam Rorda nazivao "crno-beli humor". 

Međutim, taj naročiti humorista ostaće najpoznatiji po posthumno objavljenoj knjizi Moje samoubistvo (Mon suicide).

Da se Rorda nije ubio, možda bismo ovaj tekst čitali sa ironičnim otklonom, u klјuču koji podstiču i druge Rordine knjige. Ali Rordin gest knjizi pridaje neospornu tragičnu dimenziju koja dovodi i do obrta u kodiranju. Pošto znamo da je sebi oduzeo život, njegovim vedrim i ironičnim zapažanjima pridajemo više tragičnosti nego onim (istina, retkim) delovima koji su u ovoj knjizi otvoreno sumorni. Prestajemo da ga čitamo sa rukavicama i pitamo se kako je proveo period od čitava tri meseca između poslednje tačke stavlјene na Moje samoubistvo i noći u kojoj je rešio da umre. A najdirlјivijim i najoriginalnijim od svega čini nam se Rordina želјa da svoju smrt prikaže u što univerzalnijem kontekstu, potreba da svoju tragediju artikuliše kao utopiju.

(iz prevodiočevog pogovora)

Anri Rorda

Moje samoubistvo

preveo Bojan Savić Ostojić

Službeni glasnik, 2024

Marko Stojkić: Deveti život Ane Belinski (Blum, 2024)

Upravo je objavljen novi roman Marka Stojkića, Deveti život Ane Belinski, u izdavačkoj kući Blum.

Iznenadna smrt bivše primabalerine Ane Belinski utiče na sudbine nekoliko junaka i junakinja, različitih generacija i svetonazora, rasplamsavajući sukobe koji se u romanu razvijaju u nekoliko tokova radnje, nekoliko glasova i tonaliteta. Ana Belinski, dakle, nije mrtva, ali će njen "deveti život" za nekog biti beogradski noar, za nekog identitetska potraga, a za nekog, i to samo za retke, pobeda lepote nad banalnošću svakodnevice i i jedno psihodelično ars longa.

Ovo je drugi roman Marka Stojkića koji je prethodno objavio nekoliko knjiga poezije. Prvi roman, Veštice, objavljen je 2021. u izdanju Platoa.

https://blumizdavastvo.rs/roman-deveti-zivot-ane-belinski/

 

Emanuel Karer: RUSKI ROMAN (preveo Bojan Savić Ostojić): Zepter Bookworld, Beograd, 2023

 

Nakon što je napisao jednu naročito užasnu knjigu, pisac i reditelj pokušava da se pribere i posveti se pozitivnim aspektima života. Ubrzo, međutim, ponovo ispada iz koloseka. Reportaža o poslednjem zarobljeniku Drugog svetskog rata u ruskom mestu Koteljnič, koju olako prihvata, odvodi ga ka neočekivanim horizontima. Na njenom tragu, on će povesti istragu o smrti dede po majci i tako se dotaći porodičnih tabua. Na potragu se nadovezuje društvena slika opustošene postsovjetske Rusije i sudbina osoba s kojima se autor mimoilazi. U centrifugi koja se otvara tom posetom ne izlazi pošteđena ni autorova nova romansa koja se najavljuje kao idilična.

Ruski roman je prikaz ličnog i kolektivnog potonuća, knjiga kakvu mogu da ispišu samo okolnosti i ujedno reportaža izvedena na živo, u dokumentarno-fiktivnom stilu po kojem je Emanuel Karer postao svetski prepoznatljiv.

Bojan Savić Ostojić

EMANUEL KARER

Ruski roman

 

((Emmanuel Carrère, Un roman russe)

s francuskog: Bojan Savić Ostojić

Zepter Bookworld, Beograd

2023.

Petar Miloradović: OSLUŠKIVANJE LOSA (KCNS, 2023)

 

OSTALGIJA

Postoji li knjiga Čitanka razaranja?

Da li značka i orden

na reveru kaputa pijačnog prodavca,

foto-papir zarobljen u tami

i neponištena poštanska marka

u njoj imaju određeno mesto?

I lica revolucionara,

napuštene katedrale,

vartburg i teodolit,

mehanički časovnik,

slobodna Afrika.

Prelistao bih je i 

u nekom uglu ugledao zlote,

medalju Beogradskog pobednika,

Jugooceaniju, ugalj,

miris ruže,

podsetio se na staro kopno, kontinent,

sve što se uzdiglo i dogradilo.

Kaiše nepovratno oslobođene

i nekom drugom silom zavezane,

koji će jednom pući,

pustiti oluju na stambene blokove,

grubo odgovoriti na brutalizam,

izbrisati zidare i betonske spomenike,

misterije mistrije, čekića, srpa,

pomilovati osmehnute biste,

zasuti injem i posrebriti

kosti ostalgije.

Kad jednom dođem do te knjige,

bezazleno ću pogledati

u još jedan opisan predmet,

zatvorski limeni sud,

u gleđ.

Petar Miloradović,

OSLUŠKIVANJE LOSA

KCNS Novi Sad 2023