Nazim Hikmet

Nedelja

Danas je nedelja 

Danas su me prvi put 

pustili na sunce

i ja sam

prvi put u životu 

gledao nebo ne mičući se

čudeći se što je tako daleko od mene 

što je tako plavo

što je tako veliko 

Seo sam na zemlju 

pun poštovanja 

i priljubio leđa uz beli zid. 

U ovom trenutku ne dolazi u obzir 

da se bacim u talase. 

Sada mi ne treba borba 

Ni sloboda ni žena 

Zemlja, sunce i ja

Ja sam srećan čovek. 

(1938)

Nazim Hikmet 

(Turska) 

S francuskog preveo Bojan Savić Ostojić 

Izvornik:

Nazim Hikmet, Anthologie poétique, Éditeurs réunis, Paris, 1964.

Кад неко некога на силу грли (4 дефиниције из "Оловка пише срцем")

Да би ове дефиниције одјекнуле, потребно је да завлада тишина. Односно, да на кратко заборавимо да сви имамо нешто да кажемо. (Чак и да се не питамо како би ови одговори данас звучали.)

изобиље

изобиље то је неко биље

што се набије у земљу

па после само избије

и има неко лишће

и то се боље једе

али није лепо

зато што је спанаћ

изобиље је

када те избију на ливади

изобиље је

што избијемо неком нешто из главе

изобиље је

што мајмуни стално једу

изобиље је

што бију децу неким биљем

лакомост

лакомост је кад велика киша падне

па однесе лако мост

лакомост је оно црвено што се мажу нокти

мој брат што је велики па му је лако

лакомост је кад идеш бос преко моста

кад нешто хоћеш да једеш а оно нема

лакомост је неки лак мост

и кад неко некога на силу грли

освета

кад те неко тужи

па му плазиш језик

када има струје 

па видиш сијалицу

кад су неком човеку

полупали прозоре

кад ујутру

свиће освета

подло је

кад се удариш испод лакта

кад не смеш да подвириш

под кревет за кликере

кад се под подлије

што си увртео чесму

кад је пацов у подруму

кад јарац има рогове

Оловка пише срцем

аутори: анонимне девојчице и дечаци 4-14 година

извор: Институт за психологију у Београду

приређивачи: Вера Рупник и Будимир Нешић

треће издање: Бигз, 1972.

Milutin Petrović

GLEDAO SAM KRETANJE NEBESKOG SVODA

Ukočenih mišića         Gledao sam

kretanje nebeskog svoda

Izlaza nije bilo u šipražje

Opuštenog reka bi me odnela u

neki drugi svet         Potonuti

Sanjao sam taj san godinama

Bio sam         I blagi osmeh pratio

slike        Iza lelujanja zavese

Bio        Gledao sam kretanje

nebeskog svoda     Zadovoljan

položajem svoga tela    Odluku

je izmenila slučajna okolnost

Kad sam napokon imao priliku

da se rešim svih neprilika

"Jedna pesma iz Glave na panju, nazvana je Gledao sam kretanje nebeskog svoda, potpuno je sećanje. Bio sam ošamućen. Bio sam u reci. U Dunavu. Davio sam se. To se u stvarnosti dogodilo. Ceo događaj preneo sam precizno u pesmu. Nikakvog odstupanja, niti mistifikacije. Pesma je preslikan događaj, pesma je sećanje. Ali ipak nije samo to. "Sanjao sam taj san godinama" i "Kada sam napokon imao priliku da se rešim" su iz drugog sećanja. Ili iz mašte. To ne bih razrešavao niti u mašti niti u sećanju. Možda je sve to "slučajna okolnost"?

iz razgovora s Mihajlom Pantićem

Deset razgovora, Slobodan Zubanović i M. P., 

Matica srpska, 1992.

Bojan Savić Ostojić : PUNKT (preveo na nemački Jan Dutoit, ETK, Bern, 2023)

Izdavačka kuća Edition Taberna Kritika iz Berna upravo je objavila prevod novele Punkt Bojana Savića Ostojića (originalno objavljene 2017. kod izdavača Metella). 

Knjigu je na nemački preveo Jan Ditoa, a propraćena je pogovorom Ane Hodl Laslo.

 

Koga zanima fabula, evo kratkog pregleda događaja: pisac izlazi iz stana, zaboravivši olovku i svesku kod kuće, više puta pokušava da ih ponovo pronađe u gradu (nijednom ne uspevši) i neprekidno skreće s puta, kartografski, mentalno, pa i narativno. Navodna bezdogađajnost ove pripovetke ("njegovog navodnog besciljnog hodanja") odražava se ne samo u meditativnom i vijugavom paralelizmu hoda, govora, misli i pisanja, već i u pripovedanju samom. Punkt je pripovetka koja disecira pripovedanje, kao čin, ujedno prozaično smešan i mističan, koji se suočava i sukobljava sa apsurdnim svetom (samo)otuđenja.

 

Ana Hodl Laslo

Na naslovnoj stranici:

Bojan Savić Ostojić, "Seizmogram iz autobusa Beograd-Zemun", 2022.

Na sajtu izdavača (sa odlomkom)

https://www.etkbooks.com/punkt/

Nenad Jovanović: KAIN I ABOT, AVELJ I KOSTELO (Arhipelag, 2022)

 

VODA

Jezera su tužna kao koščata novorođenčad.

Dno im je baza. Voda - superstruktura.

Pre no što ovo stigoh da izustim,

u mojoj usnoj duplji nastao je vir.

Premda opali s porodičnog stabla,

listovi u njemu sadržavahu citiran

inauguralni govor umesto predačkih imena.

Jelen se kretao ka neizmernom pojilu,

mršav i pun metaka. Šta je

sa kostima žene koja brkaše nadir i zenit

kao ja nostalgiju i melanholiju?

Crni sine, crno slovo, crna žuči - 

boju rđe imaju tek mikrofon i jelen.

Ibrahim Hadžić

 

LIPANJSKI RUČAK SA PRIJATELJEM U RESTORANU POD LIPOM NAKON IZOLACIJE OD KOVIDA 19

Sedim s prijateljem u bašti restorana

Ovijeni smo mirisnim čaršavima kao bolesnici,

Ili mirisnim oblogama, pa zašto da ne kažem

Mirisnim kupkama,

Ili da kažem još preciznije, umotani u ćefine

(obojica smo muslimani i ta nas mrtvačka odeća neće mimoići).

Dakle, poručeno jelo lepo izgleda,

Ali od snažnog lipinog mirisa

Jelo slatko miriše na lipu.

Tome su pridonele pčele;

Svaka je zauzela po jedan cvet

I po sebi lepe tečni i žućkasti lipov med.

A kada vetrić dune,

Razleti se kao staro zlato žuti cvetni polen,

Koji umesto mirođije i raznih svakojakih začina,

Neponovljivo začinjava i nas i naše jelo.

(7. VI 2020)

Ibrahim Hadžić (1944)

Zrnca

Partizanska knjiga 2021

BOOKVALISTI : Umetnost prevođenja (sa Bojanom Savićem Ostojićem) & Emanuel Bov (krišom veliki pisac)

Glasoviti youtube-kanal za književne sladokusce i dokoličare, Bookvalisti, nedavno je potrošio dve epizode svog podcast ciklusa "Književni Malibu" na razgovor sa mnom. 

Književni Malibu #56: UMETNOST PREVOĐENJA (sa Bojanom Savićem Ostojićem)

Prvi razgovor, koji je vodio Ivan Isailović poznatiji kao Maska, koji se tiče umetnosti prevođenja, ujedno je i prvi kompletniji portret moje bibliografije kao prevodioca. Bila je to za mene prva javna prilika da progovorim o svojoj prevodilačkoj poetici i njenom postepenom izgrađivanju. 

Književni Malibu #57: EMANUEL BOV (Krišom veliki pisac)

Drugi razgovor, sa Momčilom Žunićem-Momom, posvećen je Emanuelu Bovu. Dva romana ovog prvoklasnog, a zanemarenog autora, Moji prijatelji i Arman, objavljena u mom prevodu za Službeni glasnik, najbolji su uzorak minimalističke poetike kojoj sam posvećen kao prevodilac. U oba snimka se dotičemo i odnosa persona prevodioca i autora, koje ne kohabitiraju uvek na najskladniji način.

Bookvalisti su (prema sopstvenoj definiciji) "ekipa biblioholika koji traže izgovor da govore o književnosti na nove i zanimljive načine pod geslom: nema ničega van fikcije."

 

youtube kanal: https://www.youtube.com/channel/UCJBftKRT9KpnRldI4QVLRbQ/videos?app=desktop

instagram: https://www.instagram.com/bookvalisti/

--

Bojan Savić Ostojić