среда, 22. септембар 2021.

Bogomil Đuzel


 

Sigurno - nismo više samo potrošači, koji će potrošiti 
realnost, svet i ideju što pre, potom ništa, 
harčeći se badava kao da nas ove reči ne habaju dovoljno, 
dovoljno podmuklo. Isuviše brzo oslobađanje od njih 
zasigurno nam neće spustiti granu do ploda. Ali 
odvojene od nas u pravo vreme i na pravo mesto, 
one nam nalažu da ih sledimo kao što sudba nas sledi 
a mi da idemo dalje čak protiv nje. Na ovom mestu 
srce iznutra grebe kamen 
sada uzidan u palate, kao što 
svetlina unutra grebe mermer, doveka 
iako ga ne vreba umorni putnik u hladovini 
osojna zmija. Na ovom mestu, na ovom mestu 
dajete mi, izgleda, sve, suđaje moje, 
ono što ste mi drugde oduzele 
i ja, za sada, u tome vidim samo najveću opasnost. 
Srce navaljeno na kamen prestaje da kuca, 
a kamen pod njim već se rasprskava.


BOGOMIL ĐUZEL (1939-2021)

iz zbirke Mironosnice (1965)

sa makedonskog preveo Milutin Petrović
(ПесниPesme, Naši vidici, 1981.)


субота, 24. јул 2021.

Alen Rob-Grije - DŽIN (Nojzac, Novi Sad, 2021)

Novosadska kuća Nojzac nedavno je, u svojoj ediciji Џ, objavila roman Alena Rob-Grijea Džin, u prevodu Bojana Savića Ostojića.



Stupanj verovatnoće događaja u ovoj je pripovesti gotovo uvek preslab u odnosu na zakone tradicionalnog realizma. Zbog toga autorovu navodnu prosvetnu namenu možemo bez zazora da protumačimo kao običan alibi. Iza alibija se sigurno krije nešto drugo. Ali šta?

iz autorovog uvoda


Šta pisac i pedagog mogu da napišu kada se udruže podjednakim snagama? Pa naravno, udžbenik. I zaista, prva verzija romana Djinn objavljena je u Americi kao priručnik za učenje francuskog. U koncepciji ove knjige šef i ideolog Novog Romana možda se jedini put približio strategijama tipičnim za OuLiPo. Na formalnom nivou, u svakom poglavlju romana, čiji se ritam povinuje obrascu usvajanja jezika, postepeno se uvode nova gramatička pravila. Ali na dubljem nivou, kada ga razmotrimo u okviru autorove bibliografije, Djinn je samo novo polje za primenu već oprobanih Rob-Grijeovih strategija i opsesivnih motiva. Za ovog pisca svakako važi: što čitkije, to subverzivnije.

Rob-Grije nikad nije bio "pisac koji želi da piše romane" već autor koji se bavi zakonima naracije, koji roman pre svega vidi kao konstrukciju. Za njega se rad pisca svodio na podrivanje, odnosno naglašavanje artificijelnosti te konstrukcije. Upravo u strategiji montiranja i demontiranja onoga što slovi za romaneskno leži Rob-Grijeova suštinska originalnost, zbog čega će on uvek ostati reper za promišljanje romana i podstrek za inovaciju u ovom žanru.

Bojan Savić Ostojić


Koristeći subjekte kojima je zajednička preterana transparentnost njihove ljudskosti, Rob-Grije zapravo iznova ispisuje jednog drugačijeg Stranca. On se od Kamijevog razlikuje u tome što više nije čovek ono suštinski neprobojno i nedokučivo, već spoljnji svet. I što je svet neprozirniji i otuđeniji, to se Rob-Grije više interesuje za njega.

Žilijen Grak




Alain Robbe-Grillet, Djinn, originalno objavljeno u editions de Minuit, 1981.

Sajt izdavača: https://www.neusatz.rs/books





петак, 02. јул 2021.

Emanuel Bov - ARMAN (Službeni glasnik, 2021)

Upravo je objavljen Arman, roman Emanuela Bova, u prevodu Bojana Savića Ostojića. 





Po originalnoj mešavini emotivnosti i nonšalancije, Bovov Arman nam se predstavlja kao dvojnik Viktora Batona iz romana Moji prijatelji. Čini se, međutim, da je za razliku od ovoga uspeo u životu: ima stalno boravište, živi sa bogatom ženom, ništa mu ne fali. Kada jednog zimskog dana slučajno sretne Lisjena, prijatelja iz siromašnih dana, neće odoleti da mu pokaže koliko je imućan i drugačiji. Usput će sebe samog videti u novom svetlu i uvideti da ne samo da se uopšte nije promenio već da, naprotiv, možda uopšte ne želi sve što je stekao. Originalno objavljen 1927. Arman je vrhunac pointilističke veštine Emanuela Bova. Ovo je prvi prevod knjige na srpski jezik.


foto: Roger-Viollet/Albert Harlingue


„Volim da se nađem na uzvisini s koje puca pogled na otvoreni prostor. Ponekad imam potrebu da vidim onoliko daleko koliko mi oči dozvoljavaju, da vidim dokle se prostire vazduh koji dišem. Moji problemi se tada umanje. Postepeno se utope u muke svih onih koji me okružuju. Više nisam jedini koji pati. Godi mi pomisao da u nekoj od ovih kuća koje se prostiru unedogled živi neko ko možda liči na mene. Svet mi se tada čini bliži, njegove radosti i boli dublje i neprekidnije.“


Više od bilo koga drugog, Emanuel Bov ima osećaj za dirljivi detalj." (Samjuel Beket)


Emanuel Bov je jedan od retkih pisaca u kome ne vidim ni pozu ni zadnje misli. Njemu je uspelo da u pisanju sačuva vedru neveštost a da ne izazove sažaljenje, već onu višeslojnu misaonu ganutost kakvu možemo da očekujemo samo od velikih pisaca. Eto šta je za mene Bov: krišom veliki pisac." (Bojan Savić Ostojić)


Pročitajte više o autoru i o knjizi Moji prijatelji

Naručite knjigu kod izdavača




уторак, 22. јун 2021.

Klaus Henzel






Novosadski Nojzac nedavno je objavio kapitalnu hrestomatiju tekstova posvećenih Dunavu, koja nosi jednostavan naslov Reka (priredile Edit Kiralj i Olivija Spiridon). Pored tekstova Kanetija, Nadaša, Doderera, Šalgo, Okopenka, Albaharija, Tišme (i Aleksandra i Slobodana) i još stotinak autora ne samo germanofonog izraza, u Reci se našla i ova pesma Klausa Henzela, nemačkog pesnika rodom iz Rumunije, posvećena gradu Sulina, na dunavskoj delti.


saobraćaj


ribarska krčma: straćara od talasastog metala, pod od blata, drvene klupe, drveni stolovi, jeftina rakija. žene ovde kupuju pivo u kantama za vodu. muškarci nalakćeni na stolove. ispijaju treću rakiju iz čaše za vodu. kod svake četvrte prolazi gradski autobus. jedini događaj koji podiže prašinu. ponos sulinaca. samopotvrđivanje njihove sujete. opomena ili karikatura? kolebljivi korak napred. onda još jedan. kad se smrači, krčma se zatvara, a autobus poslednji put vozi kroz groblje. onda rumunski, turski, ruski, jevrejski, engleski, grčki, jermenski i drugi mrtvi imaju svoj mir. i sulina: grad s kvotom saobraćajnih nesreća nula.


Klaus Hensel
iz ciklusa Sulina - notizen aus einem kleinen terminkalender

prevela Nikolina Zobenica


Sulina početkom XX veka (Reddit)

четвртак, 03. јун 2021.

Razgovor sa Barbi Marković i Mašom Dabić o romanu Ništa nije ničije - 25. maj 2021.

Dvadeset petog maja, u organizaciji austrijskog Literaturhausa i Tradukija, održan je (zoom) razgovor o romanu Bojana Savića Ostojića, Ništa nije ničije. Pored autora, u njemu su učestvovale Barbi Marković i Maša Dabić. (Pozdravnu reč uputila je Nađa Gresing.) 

Maša je u isto vreme dobila prevodilačku rezidenciju u Beogradu (Krokodil, u okviru programa Translation in motion) gde će upravo raditi na prevodu ove knjige. 

O buvljačkim artefaktima čiju vrednost prepoznaje samo neko ko je odrastao u (bivšoj) Jugoslaviji, o novokovanici robna osetljivost, ali i o problemima koje predstavlja prevođenje ovakvog teksta, poslušajte na priloženom linku. (Razgovor je vođen na nemačkom i srpskom, sa konsekutivnim prevodom.)


https://www.youtube.com/watch?v=Ni1rDm1Lm94&t=1685s





недеља, 23. мај 2021.

O romanu Ništa nije ničije u emisiji U prvih pet (Radio Beograd 2, 23. maj 2021)

U nedelju, 23. maja, Sara Arsenović je u emisiji "U prvih pet" (Radio Beograd 2) razgovarala sa Bojanom Savićem Ostojićem o romanu Ništa nije ničije i blogu Za sve pare, o umetnosti pripovedanja i nađenim sveskama, kao i o najsvežijim nalazima sa Zemunskog buvljaka.

Emisiju možete u celosti poslušati na sledećem linku:

https://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/4380886/bojan-savic-ostojic.html




среда, 12. мај 2021.

Umetnost romana: Bojan Savić Ostojić – Ništa nije ničije (razgovor sa Petrom Protićem u Domu omladine, 11/05/2021)

Na linku u prilogu možete pratiti snimak razgovora o romanu Bojana Savića Ostojića Ništa nije ničije. Veče je održano 11. maja u Domu omladine, u okviru tribine "Umetnost romana" (urednik i voditelj Petar Protić).









Link ka snimku