среда, 12. мај 2021.

Umetnost romana: Bojan Savić Ostojić – Ništa nije ničije (razgovor sa Petrom Protićem u Domu omladine, 11/05/2021)

Na linku u prilogu možete pratiti snimak razgovora o romanu Bojana Savića Ostojića Ništa nije ničije. Veče je održano 11. maja u Domu omladine, u okviru tribine "Umetnost romana" (urednik i voditelj Petar Protić).









Link ka snimku

петак, 07. мај 2021.

Bojan Savić Ostojić: MOJ SAT HANDKEA (Gete Institut, Beograd, 29. april 2021)

Dvadeset devetog aprila, u okviru Književnog kafea, mesečnog ciklusa beogradskog Gete Instituta, Bojan Savić Ostojić je sa Biljanom Pajić, urednicom programa, razgovarao o Peteru Handkeu.


Sveske Petera Handkea
Težina sveta, Povest olovke, Fantazije ponavljanja;
Na prozoru ujutru, Juče na putu, Noću pred zidom od senki drveća



Posle mnogih razgovora organizovanih u njegovu čast nakon dobijanja Nobelove nagrade, možda je teško govoriti o sopstvenom čitanju Handkea. Pa ipak, vredi se okušati u tome, barem za onoga koga s njegovim delom nije zbližila nagrađivanost već samo iskustvo pisanja.

Više od pripovedača i dramaturga, Handke je za Bojana Savića Ostojića pre svega sveskopisac. Prva od šest svezaka koje je do danas objavio, Težina sveta iz 1978, po mišljenju našeg sagovornika presudna je za prelom u njegovom opusu koji se desio sa tetralogijom Spori povratak kući, za poetički zaokret koji ga je, nakon početnog perioda posvećenog ispitivanju jezičkih manipulacija, odveo ka problemu neposrednog iskustva.

Osim njegovih beležaka, u razgovoru smo se dotakli Handkeovog opusa uopšte. Tom prilikom osvrnuli smo se na njegovo prisustvo na našim prostorima i na redigovanje prevoda nekih njegovih dela na srpski, za koje je bio zadužen upravo naš sagovornik.


(iz najave organizatora)


Snimak razgovora možete pratiti na linku u prilogu.





понедељак, 03. мај 2021.

Emanuel Bov: ARMAN (Službeni glasnik, 2021)

Uskoro će u izdanju Službenog glasnika izaći Arman, drugi roman Emanuela Bova, u prevodu Bojana Savića Ostojića. 

Treći program Radio Beograda večeras počinje da ga emituje u svom ciklusu Putevi proze, u naredne dve nedelje. 


foto: Roger-Viollet/Albert Harlingue

„Videh sebe u detinjstvu, sa noktima pretankim da bi mi ih roditelji negovali, sa plavom kosom čiju kovrdžu još čuvam, zatim videh sebe kao dečaka, rođenog nekoliko godina pre 1900, koji se raduje izložbama i narodnim praznicima, koga žalosti pomisao da će umreti pre proslave 2000. godine, koji se boji da mu majka neće razlikovati karanfilić i kukutu, koji se nikad ne smeje iza leđa profesorima sa naočarima, koji voli lokomotive sa vetrobranom, koji po knjigama koje čita traži opise mučenja, a kasnije i ljubavne scene, kome su omiljeni predmeti istorija i geografija, koji ima drugove, od kojih danas neke zamišljam spreda, a druge, one što su uspeli u životu, iz profila.“


*


Po originalnoj mešavini emotivnosti i nonšalancije, Bovov Arman nam se predstavlja kao dvojnik Viktora Batona iz Mojih prijatelja. Čini se, međutim, da je za razliku od ovoga uspeo u životu: ima stalno boravište, živi sa bogatom ženom, ništa mu ne fali. Kada jednog zimskog dana slučajno sretne Lisjena, prijatelja iz siromašnih dana, neće odoleti da mu pokaže koliko je imućan i drugačiji. Usput će sebe samog videti u novom svetlu i uvideti da ne samo da se uopšte nije promenio već da, naprotiv, možda uopšte ne želi sve što je stekao.

Originalno objavljen 1927. Arman je vrhunac pointilističke veštine autora Mojih prijatelja. Ovo je prvi prevod romana na srpski jezik.


*

„Volim da se nađem na uzvisini s koje puca pogled na otvoreni prostor. Ponekad imam potrebu da vidim onoliko daleko koliko mi oči dozvoljavaju, da vidim dokle se prostire vazduh koji dišem. Moji problemi se tada umanje. Postepeno se utope u muke svih onih koji me okružuju. Više nisam jedini koji pati. Godi mi pomisao da u nekoj od ovih kuća koje se prostiru unedogled živi neko ko možda liči na mene. Svet mi se tada čini bliži, njegove radosti i boli dublje i neprekidnije.“


naslov izdanja iz 2019 izdavačke kuće Cent pages iz Grenobla 



ovde pročitajte više o autoru i o knjizi Moji prijatelji


четвртак, 15. април 2021.

Nenad Jovanović : OBIČNOST (izabrane pesme, Povelja, Kraljevo, 2020)



Skoro trideset godina posle prve knjige, objavljen je prvi izbor iz poezije Nenada Jovanovića. Običnost, koju je priredio Bojan Vasić, predstavlja izbor iz deset Nenadovih pesničkih knjiga, od Frezna iz 1993. do Klasa iz 2018. Čitaoci će napokon imati uvid u reprezentativni izbor jednog od najvitalnijih srpskih pesnika u poslednjih trideset godina.

 

DIM

 

Življaše, jednom, galeb. I

i dalje je živ.

 

Ima visoku, visoku temperaturu;

trbuhom naleže na

auto-stradu

kojom porodice putuju na vikend.

 

Tonu otežava to

što ne znamo šta podrazumeva tona.

 

A ona će se predstaviti onda

kada nam ne bude do poznanstva

 

nego do mirisa za koje

verujemo da bi upotpunili našu

biografiju: miris

 

kruške, na primer.

 

Onakve kakvu će iza sebe

u sutonskoj sobi neko

da ostavi u želji

 

da ga na svetu zastupa

ono što staje na dlan,

 

kada dim bude zauvek

verodostojniji od zore,

automobili nečujni.

 

Neko koga po kruški, međutim,

nećemo prepoznati.

 

Sadašnjost je luda kraljica,

i stalno zbacuje krunu.


Nenad Jovanović, Običnost
izvorno iz knjige XIX (1996)







Knjige Nenada Jovanovića
(sleva nadesno)

Frezno* (1993) Književna omadina Srbije, Pegaz
Welt- (1995) Ruža lutanja 
XIX (1996) Književna omladina Srbije
Ignjat (1997) Gradac
Bela imena (2000) CSM
Običnost (2020) Povelja
Bolest vožnje (2002) Povelja
Živeti na moderan i umreti na starinski način (2004) Povelja
Lice mesta (2007) Povelja
Delfini (2014) Povelja
Klase (2018) Povelja


* Nije izneta na sto, ali poodavno je na spisku buvljačkih želja  



петак, 12. март 2021.

Muanis Sinanović — KRHKE KARAVANE & NOĆNI NOMADI (Ljubljana & Beograd, 2020)




Готово у исто време појавиле су се две књиге Муаниса Синановића. Најпре, на словеначком, четврта књига песама, Krhke karavane (издавач: LUD Literatura). А потом је изашао већ други избор ауторових песама на српском, Ноћни номади, где су укључене и песме из најновије збирке, у селекцији и преводу Ивана Антића. Поговор је написао уредник Бојан Марковић. (Издавач: Дом културе Студентски град) 


Sanjak of Novi Pazar

 

Mujezin je vsak dan v reki pobral kamne,
jih prenesel v mošejo. Okoli njih so molili, 
nato so jih vrgli nazaj. To je odgnalo sovražnike.
Zato v tih krajih ni bilo vojne.

A jaz bi rad bil reka, njena molitev
ni priprošnja, temveč tek. Rad bi bil kamen, 
njegova molitev ni prošnja, temveč bivanje
na dnu reke.

Rad bi molil sredi sovražnikov, 
boja ali obrambe. S tem bi bil kot reka
ali kamen na dnu reke.







Sanjak of Novi Pazar


Мујезин је сваког дана скупљао речно камење 

и преносио га у џамију. Око камења су се молили,
потом га бацали натраг. То је одагнало непријатеље.
Зато у тим крајевима није било рата.

Ја бих радије да сам река, њена молитва 
није молба већ ток. Радије бих да сам камен, 
његова молитва није молба, већ бивање 
на дну реке. 

Радије бих се молио међу непријатељима,
усред битке или одбране. Тако бих био као река 
или камен на дну реке.


(превео: Иван Антић) 



субота, 13. фебруар 2021.

Samuel Taylor Coleridge: SVESKE (Polja 526, nov-dec 2020)

U najnovijem broju Polja objavljen je izbor iz Svezaka S. T. Kolridža, u izboru i prevodu Bojana Savića Ostojića. 


Coleridge - slika 0.jpg
Za Samjuela Tejlora Kolridža sveske su bile prostor na kojem je tragao za novim formama odmarajući se od njih. One su najpre bile podloga gde je artikulisao svoju vezu sa okolnim svetom. Isprobavajući se u opisima, Kolridž neprekidno ispituje sopstvenu budnost i osetljivost na senzacije. Iako nastoji da se usredsredi na neku pojedinost iz prirode, kako bi iz nje izvukao formulu, s nadom da će prerasti u dobar stih, pažnja mu je rasuta, neusredsređena, sklona besomučnom gomilanju detalja. U potenciranju primećenih fragmenata stvarnosti, u maničnom opisu predmeta i svega „običnog“, ima ponovnog pronalaženja, potrebe za prepoznavanjem i traženjem mesta za sebe u tom svetu. Kolridž je imao konkretan, da ne kažem fiziološki podstrek za tu iscrpnost: zavisnost od opijuma.

(iz predgovora, "Između mišljenja i misaone bujice") 



Odlomci iz Svezaka (1797-1803)



San u kojem mi neki velikaš obećava velike stvari – pri buđenju utvrđujem da sam razočaran gotovo isto koliko bih bio da se to stvarno desilo. 

 

Prirodni i usiljeni um. U prvom slučaju plod pada zreo s Drveta – u drugom se s njega otresa.   

  

Dete koje grdi cvet onako kako su njega grdili i tukli, to je poezija / pretrpljeni bol praćen užitkom –  

 

21. okt. – Jutro – 2 sata – Vetar u svojim [naletima?] proizvodi takvo mučno jecanje da mi se učinilo da moja žena ječi u snu. – Treperavo Uu! Uu! poput ranjenika na bojnom polju, koga rane počinju da peku po hladnoći. 

 

Nije znao šta će sa sobom – morao je, tako je osećao, nešto da učini – ustao je, iznenada privukao pisaći sto – seo, uzeo pero – i utvrdio da ne zna šta će sa sobom. 30. okt. 1800.

 

Sreda – Popodne. U krevetu – živčan – gledao sam prizmatične boje koje ispušta Kupa – Došao je Vordsvort – Ispričao sam se s njim – Ostavio me je samog – Zatvorio sam oči – divni dvobojni spektri, narandžasti i ljubičasti – potom zeleni, a ta boja se odmah pretvorila u Lisnato Zelenu & zatim pred mojim očima postala divna mahovina, poput one koja se nalazi na dimnjaku u Grasmiru. – Apstraktne Ideje – & nesvesne Veze!! 

 

Dopola ispletena Čarapa u Fioci Kuhinjskog stola –  

 

Izduvati dušu.

 

Polja 526 nov dec 2020.jpg




Ovo je treći nastavak feljtona Tefteri. Prethodni nastavci: 

Žozef Žuber (br. 524, link

Georg Kristof Lihtenberg (br. 522, link


Sve brojeve Polja možete naručiti na adresi polja.rs

субота, 30. јануар 2021.

Ištvan Domonkoš • KANADA




u kanadi svi su kanađani 

u kanadi prolaze kanadske godine 

čuvena je kanadska glad 

kanadski sleđena kanadska krv

moždina jetra i bubreg 

kanadsko sušeno voće 

u kanadi sve isto sluša kanađanin 

kanada kanada 

i kanadski kinez je kanađanin 

u kanadi 

ako po kanadstvu i bude zamerke 

njegovom kanađanstvu 

u kanadi svi kradu 

kanadsko mleko 

na kanadskom uglu 

kanadski drugalji su 

kanadski čuvani 

za kanadskim staklenim zidom 

u kanadi nema ljubavnika 

(svi se snalaze kako znaju 

najčešće kanadiziraju) 

kanadski policajci ne sviraju gitaru 

u kanadi kućni zidovi nisu neprobojni 

u zidu kanadskih trezora 

blista kanadski pesak 

u kanadi zatvorskim stražarima 

zaudara dah 

u kanadi nema pozorišnog društva 

čuven je kanadski univerzalni lepak 

u kanadi se može sasvim pristojno lepiti 

u kanadi ono što se zalepi ne da se odlepiti 

u kanadi su krovovi klizavi 

kanadske šume osvetljene 

kanadski stadioni opasni 

jer su ograđeni 

solidna kanadska ograda 

u kanadi s večeri obično 

svi drežde u luci 


iz kanade nikad ne polazi brod 


s mađarskog prevela Judita Šalgo 

Ja biti 

Matica srpska, 1973