субота, 13. фебруар 2021.

Samuel Taylor Coleridge: SVESKE (Polja 526, nov-dec 2020)

U najnovijem broju Polja objavljen je izbor iz Svezaka S. T. Kolridža, u izboru i prevodu Bojana Savića Ostojića. 


Coleridge - slika 0.jpg
Za Samjuela Tejlora Kolridža sveske su bile prostor na kojem je tragao za novim formama odmarajući se od njih. One su najpre bile podloga gde je artikulisao svoju vezu sa okolnim svetom. Isprobavajući se u opisima, Kolridž neprekidno ispituje sopstvenu budnost i osetljivost na senzacije. Iako nastoji da se usredsredi na neku pojedinost iz prirode, kako bi iz nje izvukao formulu, s nadom da će prerasti u dobar stih, pažnja mu je rasuta, neusredsređena, sklona besomučnom gomilanju detalja. U potenciranju primećenih fragmenata stvarnosti, u maničnom opisu predmeta i svega „običnog“, ima ponovnog pronalaženja, potrebe za prepoznavanjem i traženjem mesta za sebe u tom svetu. Kolridž je imao konkretan, da ne kažem fiziološki podstrek za tu iscrpnost: zavisnost od opijuma.

(iz predgovora, "Između mišljenja i misaone bujice") 



Odlomci iz Svezaka (1797-1803)



San u kojem mi neki velikaš obećava velike stvari – pri buđenju utvrđujem da sam razočaran gotovo isto koliko bih bio da se to stvarno desilo. 

 

Prirodni i usiljeni um. U prvom slučaju plod pada zreo s Drveta – u drugom se s njega otresa.   

  

Dete koje grdi cvet onako kako su njega grdili i tukli, to je poezija / pretrpljeni bol praćen užitkom –  

 

21. okt. – Jutro – 2 sata – Vetar u svojim [naletima?] proizvodi takvo mučno jecanje da mi se učinilo da moja žena ječi u snu. – Treperavo Uu! Uu! poput ranjenika na bojnom polju, koga rane počinju da peku po hladnoći. 

 

Nije znao šta će sa sobom – morao je, tako je osećao, nešto da učini – ustao je, iznenada privukao pisaći sto – seo, uzeo pero – i utvrdio da ne zna šta će sa sobom. 30. okt. 1800.

 

Sreda – Popodne. U krevetu – živčan – gledao sam prizmatične boje koje ispušta Kupa – Došao je Vordsvort – Ispričao sam se s njim – Ostavio me je samog – Zatvorio sam oči – divni dvobojni spektri, narandžasti i ljubičasti – potom zeleni, a ta boja se odmah pretvorila u Lisnato Zelenu & zatim pred mojim očima postala divna mahovina, poput one koja se nalazi na dimnjaku u Grasmiru. – Apstraktne Ideje – & nesvesne Veze!! 

 

Dopola ispletena Čarapa u Fioci Kuhinjskog stola –  

 

Izduvati dušu.

 

Polja 526 nov dec 2020.jpg




Ovo je treći nastavak feljtona Tefteri. Prethodni nastavci: 

Žozef Žuber (br. 524, link

Georg Kristof Lihtenberg (br. 522, link


Sve brojeve Polja možete naručiti na adresi polja.rs

субота, 30. јануар 2021.

Ištvan Domonkoš • KANADA




u kanadi svi su kanađani 

u kanadi prolaze kanadske godine 

čuvena je kanadska glad 

kanadski sleđena kanadska krv

moždina jetra i bubreg 

kanadsko sušeno voće 

u kanadi sve isto sluša kanađanin 

kanada kanada 

i kanadski kinez je kanađanin 

u kanadi 

ako po kanadstvu i bude zamerke 

njegovom kanađanstvu 

u kanadi svi kradu 

kanadsko mleko 

na kanadskom uglu 

kanadski drugalji su 

kanadski čuvani 

za kanadskim staklenim zidom 

u kanadi nema ljubavnika 

(svi se snalaze kako znaju 

najčešće kanadiziraju) 

kanadski policajci ne sviraju gitaru 

u kanadi kućni zidovi nisu neprobojni 

u zidu kanadskih trezora 

blista kanadski pesak 

u kanadi zatvorskim stražarima 

zaudara dah 

u kanadi nema pozorišnog društva 

čuven je kanadski univerzalni lepak 

u kanadi se može sasvim pristojno lepiti 

u kanadi ono što se zalepi ne da se odlepiti 

u kanadi su krovovi klizavi 

kanadske šume osvetljene 

kanadski stadioni opasni 

jer su ograđeni 

solidna kanadska ograda 

u kanadi s večeri obično 

svi drežde u luci 


iz kanade nikad ne polazi brod 


s mađarskog prevela Judita Šalgo 

Ja biti 

Matica srpska, 1973

понедељак, 28. децембар 2020.

Milutin Petrović

 


HITNUH STRELU


Strelu i luk iskopao sam 

negde u podrumu  Preturajući 

među stvarima   Ne bogzna kako 

Izašao na ulicu  Bilo je 

od svega pomalo  Pridružih se prvoj gomili 

Pričali su koješta  Nimalo 

njima nije bilo čudno 

Što ja nisam izustio ni reči 

Na mostu                              I dalje 

Zaustavljene kolone vozila  

                                               Zanos 

Kad oglasi se pištaljka i kola 

krenuše  Zaobilazeći me 

U dvorani  Bilo je hladno 

Sem suvog kašlja  Mršave ruke 

u vazduhu  I kristalne čaše s vodom 

Ništa drugo nije se dogodilo 

Sedeo sam među 

publikom  Bližila se noć 

Isceliteljko  Mislio sam 

Najzad  A izašao sam 

samo u šetnju                   Kad 

Iznenada  Na glavi jednog prolaznika 

ugledah crvenu jabuku 

Hitnuh strelu                    I 

promaših jabuku 


(iz knjige Glava na panju)


Milutin Petrović (1.5.1941 - 28.12.2020.)




sleva na desno

Knjiga, Svjetlost, 1991
Promena, SKZ, Beograd, 1974 
Poezija snova/Rasprava sa mesecom, Vreme knjige, 1993 
Nešto imam, Gradac, 1996 
Drznoveno roždestvo, Prosveta, 1969 
"O", Prosveta, 1990
Svrab, Prosveta, 1977
Promena, drugo izdanje, Gradac, 1994
Naopako, Gradac, 1997
Protiv poezije, Rad, 2007 
Izbor/Choix, Rad, 2007
Tako ona hoće, Matica srpska, 1968 
Glava na panju, 1971
Stihija, izabrane pesme, 1983
 

 Izabrane pesme objavljene u Agonu (4/2009)

понедељак, 23. новембар 2020.

Kito Lorenz

 


ČITAM O VEZUVU I SMRTI


Ja sam smrt koja magarca

sa zavezanim udovima

baca u Vezuv


Ja sam magarac koji smrt

sa zavezanim udovima

baca u Vezuv


Smrt je magarac koji me

sa zavezanim udovima

baca u Vezuv


VEZUV SE NEKAKO DRŽI LAVE


---

Kito Lorenc, Drugi jezik/Andre Sprache, Smederevo, 2008. Izabrali i preveli Zlatko i Jan Krasni

(Kalenić, 100 dinara)




субота, 21. новембар 2020.

Emanuel Bov: MOJI PRIJATELJI (Službeni glasnik, 2020)

Iz štampe je upravo izašao roman Emanuela Bova Moji prijatelji, u prevodu Bojana Savića Ostojića.



Izvorno objavljen 1924, prvi Bovov roman postigao je veliki uspeh i danas se smatra njegovim najpoznatijim delom. Glavni junak i narator, Viktor Baton, vojni invalid koji dane provodi u čekanju invalidnine i izbegavanju svakog posla, pripoveda o svojim susretima sa muškarcima i ženama od kojih očekuje razumevanje, ljubav i prijateljstvo. Do toga, međutim, nikad ne dolazi budući da u presudnom trenutku, kad treba da opravda stečeno poverenje, Baton napravi neku nepopravljivu grešku. Ono što i danas čini ovaj roman inovativnim jeste bistra deskripcija, izneta uz obilje neposrednih detalja u kojima se narator ne stidi nijedne svoje predrasude. Od prve rečenice, Baton se pred čitaocem otvara, ne libeći se da pokaže i strane koje bi mu išle u prilog i one nepoželjnije. Uz to ide jedna neodoljiva, skoro detinja iskrenost koju je Bov patentirao i koja se ne može podražavati.

Emanuel Bov je rođen 1899. kao Emanuel Bobovnikov. Posle Mojih prijatelja (Mes amis), objavio je još tridesetak romana i knjiga pripovedaka: među njima se izdvajaju roman Arman (Armand) i putopis Bekon-le-Brijer (oba iz 1927). Nakon nemačke okupacije Francuske principijelno je odbio da objavljuje i emigrirao u Alžir, u nadi da će se prebaciti u London. Vratio se u Pariz 1945. i, malo pre nego što će izaći Klopka (Le piège), roman posvećen višijevskoj Francuskoj, umro od bolesti i iscrpljenosti.

Posle smrti je zaboravljen. Za kasniju sudbinu njegovog dela u Francuskoj zaslužan je pre svega dramski autor Remon Kus, koji je sedamdesetih inicirao ponovno objavljivanje Bovovog opusa kod izdavača Flamarion. U širim okvirima postao je poznat osamdesetih, nakon što je Peter Handke preveo Moje prijatelje na nemački (1981), te kada je objavljen engleski prevod Dženet Lout (1986). U slično vreme prvi prevod ove knjige pojavio se i u Jugoslaviji, na slovenačkom: godine 1985. Cankarjeva založba je objavila prevod Aleša Bergera. 




Emanuel Bov, Moji prijatelji
izdavač: Službeni glasnik 
biblioteka Književni glasnik, kolekcija Delta
Urednik: Nikola Vujčić 

    

 

субота, 07. новембар 2020.

Bojan Savić Ostojić: NIŠTA NIJE NIČIJE (Kontrast, 2020)



Uskoro u izdanju beogradskog Kontrasta izlazi roman Bojana Savića Ostojića, Ništa nije ničije.



 

Kabinet kurioziteta Bojana Savića Ostojića predstavlja nam „nečujni režim“ postojanja sveta u kome se istorija uči na buvljacima, a pijaca je njegova najstarija institucija. Pripovedač ovog romana istovremeno je neumorni hodač, strasni kolekcionar polovnih knjiga, uporni detektiv koji prati tragove propadanja svih Jugoslavija, ostavljeni ljubavnik i iznevereni prijatelj. U njegovom pijačnom cegeru nalaze se, kao posebne dragocenosti, dnevnici, spomenari, ceduljice, beleške, crteži i spiskovi želja anonimnih autora. Ovi artefakti, napisani naivno ali ubojito neposredno, rekonstruišu delikatnu priču o samoći i ljubavnom čekanju. Pročitajte je što pre, ne čekajući da knjiga počne svoj nevidljivi život na tezgama brojnih beogradskih buvljaka

Tatjana Rosić

 

*

 

Da knjige o knjigama ne moraju nužno biti egzibicionistička, cerebralna i narcistička vrsta književne slepe ulice, pokazuje nam najnovije delo Bojana Savića Ostojića Ništa nije ničije. Ovaj poletan, nadasve inventivan, duhovit i vrcav i pored svega ludo zabavan oblik komuniciranja sa knjigama, ali i njihovim vlasnicima, kontekstima i reaktualizovanim značenjima i značajima, pokazuje kako forma u srpskoj književnosti nije u defanzivi. Kako god se odredili spram autorovih tajnih života knjiga, i kako god sumnjali da je jedna konverzija iz intelektualističke ambicije u sferu detekcije moguća, Ništa nije ničije od prvih stranica otkriva čitaocu alternativne prostore u kojima knjige obitavaju, kao mogućnost i kao utočište, i kako ih često od zaborava štite knjigama neskloni ljudi.

Dobro je da je za nekog knjiga još uvek prostor svetog i dobro je da je od ovolikog obilja priča o knjigama moguća izvanredna književnost.

Miroljub Stojanović




Urednica izdanja: Jelena Nidžović

Likovna urednica: Dragana Nikolić

Sajt izdavača: kontrastizdavastvo.rs 

 

четвртак, 15. октобар 2020.

Vladimir Burič

Iz beležnice


Treba da budeš širok kao Azija da bi shvatio Evropu. 


So čaja - u šećeru. 


Život na zadatu temu. 


Pasternak je neprevodiv, čak i na ruski. 


Maštati o smrti do smrti. 


Reči u stihu moraju da budu višeznačne kao geografski nazivi. 


Muva na globusu. 


Prozor u noći - poziv na samoubistvo. 


Sve se ispunjava u poslednjem minutu. 


Knjiga miriše na drvo. 


Živeti je sramota. 


Kad čitam loše stihove, čini mi se da sam i sam bezvredan. 


Dolazi vreme infarkta. 


preveo s ruskog Nikola Vujčić

iz knjige Crno i belo

Dijak Priboj 2019.