AUTOBIOGRAFIJA
Rođen sam u Montevideu prvi put 1846. drugi put 1884.
Rođen sam na Aljasci na Long Ajlendu na Labradoru u pustinji Gobi u Solunu
Govorio sam ostjački vogulski čuvaški srpskohrvatski i sve druge jezike
Ogluveo sam
Bio sam sužanj u Engleskoj zatočen u Monsu u izgnanstvu u Briselu
na Džersiju na Gernseju deportovan u logore na Limnosu, Makronisosu, Agiosu Efstratiosu, kasnije i na ostrvo Samos
Ostao sam bez jedne ruke u ratu
Više od trideset godina sam paralizovanih nogu ležao u jednoj tamnici u Karkasonu
Bio sam osuđen na smrt pomilovan donesen nestao
Dvobojem mi je okončan život u trideset i osmoj godini
Obesio sam se o rešetku u noći između 25. i 26. januara 1855.
Ubio sam se 1930. i 1935.
Usmrtila me je giljotina 1794.
Umro sam od raka u sanatorijumu Ivri
Umro sam od zapaljenja glasnica
Umro sam od plućne kapi u logoru Dransi 5. marta 1944.
Umro sam na bojnom polju u Grčkoj u Francuskoj a posle su me streljali u Španiji
Zgazila su me kola blizu trga Konkord
Izvršili su mi trepanaciju za vreme rata, ali nisam preživeo
Umro sam, kažu, od uboda ružinim trnom
Ali umro sam definitivno u jednoj marsejskoj bolnici
od raka na desnom kolenu.
Lionel Rej
izvor: Alain Bosquet, Anthologie de la poésie contemporaine : les trente dernières années,
Le Cherche-Midi, Paris, 1994.
prevod sa francuskog: Bojan Savić Ostojić
