Upravo je objavljen novi roman Marka Stojkića, Deveti život Ane Belinski, u izdavačkoj kući Blum.
понедељак, 1. јул 2024.
Marko Stojkić: Deveti život Ane Belinski (Blum, 2024)
петак, 18. август 2023.
Bojan Savić Ostojić: VREME VODE (Kontrast, 2023)
Uskoro, u izdanju beogradskog Kontrasta, iz štampe izlazi novi roman Bojana Savića Ostojića, Vreme vode.
U ovoj prozi
vrhunske jednostavnosti, u tesnacima asocijativnih tokova od Prusta do Zebalda,
Bojan Savić Ostojić ponovo pleni istančanošću svog spisateljskog dara. Bez
obzira na to što autofikcija na ovim prostorima njegovom knjigom ubire važne poene, Savić Ostojić ispisuje
svoj povratak korenima na način neprimeren ma kojim tekstualnim strategijama. U
Vremenu vode, on ne želi „da se seti
nego da se seća, natenane, samog
sećanja radi, bez žurbe, bez potrebe da sećanjem bilo kakvu rupu popuni“, želi
da se „zaigra i zaboravi u sećanju.“ Evokacija svetova detinjstva postaje na
ovaj način invokacija, a označitelji ove invokacije, od Valjeva do Mionice i
Beograda, pa onda opet Valjeva, postaju Zadarska ulica, „Strela-Valjevo“,
oljuštena petokraka, spomenik Stevanu Filipoviću… Struktura porodičnog romana
ovde se ne organizuje po načelima žanrovskih potreba, a ne postoje ni senke
zaboravljenih predaka jer oni nisu zaboravljeni nego su sam narativ. Periferija
postaje pandan centru, lepota se opire prolaznosti a prošlost se nikada ne
ukazuje kao daleka zemlja...
Miroljub
Stojanović
Klesanje
jezika vodi Vreme vode. Iz nesvakidašnje brige za preciznost i
usredsređenost izraza, oblikovana veštom, lirski podsticajnom, a diskretnom
organizacijom pripovedanja, izranja priča o raskoši iza umornih pejzaža
– o teretu porodičnosti, dostojanstvu, iskupljujućim ćorsokacima uspomena i
nesvodljivosti života na istinu dokumenta. Živopisno, elegantno, dirljivo,
nežno misteriozno, pa i lično, ali ne i paradno razodevajuće, Bojan Savić
Ostojić napisao je u svemu zaokruženo, ali nezavršivo delo, koje se iznova
napaja kako podzemnim tokovima, tako i bunarom sećanja. Uprkos svemu što je
može sprečiti, priča, poput vode koja uvek nađe put, trijumfuje. Zato je
krajnje vreme da se prepozna dragocenost izdvojenog, tumaralačkog pogleda, što
kroz talase utisaka dodiruje sámo srce stvari, omogućujući da pripovedač ne
poseduje priču, već priča pripovedača.
субота, 7. новембар 2020.
Bojan Savić Ostojić: NIŠTA NIJE NIČIJE (Kontrast, 2020)
Uskoro u izdanju beogradskog Kontrasta izlazi roman Bojana Savića Ostojića, Ništa nije ničije.
Kabinet kurioziteta Bojana Savića
Ostojića predstavlja nam „nečujni režim“ postojanja sveta u kome se istorija
uči na buvljacima, a pijaca je njegova najstarija institucija. Pripovedač ovog
romana istovremeno je neumorni hodač, strasni kolekcionar polovnih knjiga,
uporni detektiv koji prati tragove propadanja svih Jugoslavija, ostavljeni
ljubavnik i iznevereni prijatelj. U njegovom pijačnom cegeru nalaze se, kao
posebne dragocenosti, dnevnici, spomenari, ceduljice, beleške, crteži i
spiskovi želja anonimnih autora. Ovi artefakti, napisani naivno ali ubojito neposredno,
rekonstruišu delikatnu priču o samoći i ljubavnom čekanju. Pročitajte je što
pre, ne čekajući da knjiga počne svoj nevidljivi život na tezgama brojnih
beogradskih buvljaka
Tatjana Rosić
*
Da knjige o knjigama ne moraju
nužno biti egzibicionistička, cerebralna i narcistička vrsta književne slepe
ulice, pokazuje nam najnovije delo Bojana Savića Ostojića Ništa nije ničije. Ovaj poletan, nadasve inventivan, duhovit i
vrcav i pored svega ludo zabavan oblik komuniciranja sa knjigama, ali i
njihovim vlasnicima, kontekstima i reaktualizovanim značenjima i značajima,
pokazuje kako forma u srpskoj književnosti nije u defanzivi. Kako god se
odredili spram autorovih tajnih života knjiga, i kako god sumnjali da je jedna
konverzija iz intelektualističke ambicije u sferu detekcije moguća, Ništa nije ničije od prvih stranica
otkriva čitaocu alternativne prostore u kojima knjige obitavaju, kao mogućnost
i kao utočište, i kako ih često od zaborava štite knjigama neskloni ljudi.
Dobro je da je za nekog knjiga
još uvek prostor svetog i dobro je da je od ovolikog obilja priča o knjigama
moguća izvanredna književnost.
Miroljub Stojanović
Urednica izdanja: Jelena Nidžović
Likovna urednica: Dragana Nikolić
Sajt izdavača: kontrastizdavastvo.rs
петак, 12. април 2019.
Bojan Savić Ostojić — NEMA OAZE: luftroman (Besna kobila, 2019)
„Svi su prolaznici zaokupljali moju pažnju baš zato što su prolazili. Svako je, najpre svojim hodom pa govorom a tek na kraju i licem, istiskivao i zaklanjao sve oko sebe, prinoseći svoje crte, nametljivo i bezobzirno. U trenutku prolaska svako je bio jedinstven. Nestalo je sve što je moglo da bude predvidivo. Izgubila se ideja ponavljanja, pa i samo vreme: sve se svelo na neponovljiv trenutak pojavljivanja i nestajanja jednog koraka. Trebalo ga je uhvatiti.“
„Oslonjen na vid i hod, roman Nema oaze mapira granice i svojstva savremenog sveta. Bezmalo drsko poverivši pripovedanje registru čulnog i opažajnog, Nema oaze radnju pokrenutu posebnom, fetišistički posvećenom potragom, ukrupnjava u jednu od najvećih priča među pričama: onu o svrsi i prirodi našeg puta. Nepostojanje oaze i optimalnih društvenih ekosistema ne nalazi se samo na početku, sredini ili kraju šetnje, već u činjenici da, ako nema oaza, onda nema ni fatamorgana koje smo često skloni da poturamo sebi kao mesta predaha na takvom putu.“
Bojan Savić Ostojić (1983), autor knjiga poezije (Stereorama, Jeretički dativ) i zbirke autobiografskih eseja (Aleatorij), objavio je takođe svesku fragmenata (Podli podli psalmi) i kratki roman Punkt.
Vodi blog Za sve pare, buvljački barometar za biblioždere (zasvepare.tumblr.com).
Preveo je dvadeset pet naslova s francuskog. Živi u Beogradu.
Knjigu možete naručiti kod izdavača. (Besna kobila)
Prelistajte je na ovom linku.
Bojan Savić Ostojić: Nema oaze: luftroman — Izdavač: Besna kobila (edicija Posebna izdanja, 120 strana) — Urednik: Goran Lakićević — Na naslovnoj strani: Nina Todorović: Life's a Glitch (Graz Revisited 2018)