CIPELE
Paze,
Da se put meko utiskuje u tebe.
Šuštavi vesnici između tebe
I sveta tragova koji se međusobno brišu.
Od kože i šavova.
A tvoji su sašiveni od reči kože i šavova.
Čuvaj ih.
Možeš biti go i bez ičega, ali,
Sa cipelama na nogama nikad nećeš biti siromašan.
Zato, neka nikada ne ostanu skrivene,
Ćušnute pod krevet,
Odbačene u orman, zaboravljene na tavanu.
Spavaj s njima.
Kupaj se u cipelama.
Vodi ljubav obuven.
Neka te uvek upozoravaju
Da si ovde samo u kratkoj poseti.
I da ćeš uskoro morati dalje.
Ne izuvaj ih nikada.
Kada ih budeš, putovanju će doći kraj.
Pokopaće te kao ciganina,
Bosog i bez imena.
ALEŠ ŠTEGER (1973)
preuzeto iz Sarajevskih svezaka
prevod sa slovenačkog: Ana Ristović
