Uskoro, u izdanju beogradske Lagune, izlazi novi roman Bojana Savića Ostojića, Lusi.
Ja uopšte ne nameravam da posle toliko godina pronađem Lusi i zamolim je da mi se objasni, ne treba mi takav visokoparan rasplet, neka ona ostane tamo gde je otišla, gde god to bilo, želim samo da neobavezno prečešljam ono čega se sećam o njoj ne bih li, možda, shvatio zašto je nema, a možda, što bi mi bilo još draže, istim udarcem uvideo da mi je sama saopštila zašto odlazi, u nadi da će se obelodaniti neki sitan, a presudan detalj koji sam prečuo kada je trebalo da poslušam, zaboravio kada je trebalo da upamtim.
Bojan Savić Ostojić u romanu Lusi oživljava Beograd s početka dvehiljaditih. Glavni junak i narator, iscrtavajući mapu svojih kretanja kroz velegradske ulice, ali i po uspomenama na godine ljubavnih peripetija, odrastanja i sazrevanja, u naizgled nasumičnim flešbekovima secira nekadašnje prijateljstvo sa devojkom koja je dobila epitete nečega neuhvatljivog i pokušava da rasvetli enigmu njenog nestanka.
(iz recenzije urednika Saše Boškovića)
Lusi je knjiga koja će nas odvesti u mladost i u sve ono što mladost nosi: opijajući zanos beskrajnih mogućnosti, ispreplitanje ljubavi i prijateljstva, izvorni, pulsirajući svijet bez jasnih granica između nas i drugih, svijet pun mašte i neizrecivog - ukratko svijet čuda koji će, a saznaćemo i kako, postati jedan suženiji i ukalupljeniji svijet. Mogli bismo reći da je Lusi roman o načinima kako učimo da volimo, ali i kako učimo o vlastitim i tuđim granicama.
(iz recenzije Tanje Stupar Trifunović)
Bojan Savić Ostojić
LUSI
Laguna, Beograd, 2025.
