Karol Fiv: ŽENA NA TELEFONU (preveo Bojan Savić Ostojić, Zepter Bookworld, 2026)

 

Nije mi bilo nepoznato ime Karol Fiv kad sam se, oktobra 2024, našao u Parizu. Ali tek kada sam, ispred knjižare Dilettante, našao njenu knjigu Une femme au téléphone (za pet evra) i u njoj pročitao rečenicu "Tu viens quand ? Bientôt quand ?", uhvatio sam samog sebe kako pokušavam da je čujem na srpskom. ("Kada dolaziš? Kad je to uskoro?") U mom slučaju, to je uglavnom simptom želje da knjigu prevedem.


Nastavio sam da je čitam u metrou, sve do 18. arondismana. Instinkt me nije prevario. Knjiga se zasniva na telefonskim replikama koje Šarlen (60) upućuje svojoj ćerki od 40-ak godina. Tehnika pripovedanja mogla bi se nazvati "silom-monolog" jer su ćerkine replike izostavljene.
Bez tog ograničenja, međutim, ove knjige ne bi bilo. Ta jednostranost zapravo stavlja medij razgovora u prvi plan. Čoveku je, to iz iskustva znamo, mnogo preče kome će da se obrati nego šta ima da saopšti. Tako je u Ženi na telefonu razgovor podloga za najautentičnije izjave i ujedno matrica stila.
Krnji razgovor otkriva sve nedaće i ludorije kroz koje Šarlen prolazi: od bolesti (s kojom se nosi nonšalantno) preko razračunavanja sa roditeljima (to se nikad ne završava) sve do traganja za "pravim" muškarcem preko dejting aplikacija. Takva mama se, miksom neposrednosti i nesigurnosti, pre može porediti sa ćerkom tinejdžerkom nego sa "zrelom gospođom". Tome u prilog ide što i sama ćerki izjavljuje: "Glupo je što si mi ćerka, više bih volela da si mi majka. Život nije fer".
Karol predstavlja ženu u godinama kakvoj se niko nije nadao, u kojoj ima premalo mudrosti i autoriteta, a previše nepromišljenosti i nehaja. A istovremeno, to je žena koja živi svoju senzualnost tim pre što u svoje vreme nije mogla bez zazora da joj se oda.


Teško je naći roman u kojem je roditeljska infantilnost ovako ubedljivo prikazana. A šta tek reći o neželjenom humoru i uživanju autorke da udara kontru opštim mestima vezanim za treće doba?
"Ne voliš kad ti majka priča o seksu? Neverovatno, tvoj brat kaže to isto. Da niste vas dvoje malo zatucani?"

Karol Fiv (Carole Fives, 1971) je objavila, između ostalog, i sledeće romane: Que nos vies aient l’air d’un film parfait („Nek naši životi liče na savršen film“, 2012), C’est dimanche et je n’y suis pour rien („Nedelja je i šta ja tu mogu“, 2015), Une femme au téléphone (Žena na telefonu, 2017), Tenir jusqu’à l’aube („Izdržati do zore“, 2018), Térébenthine („Terebentin“, 2020), zatim Quelque chose à te dire („Imam nešto da ti kažem“, 2022) i Le jour et l’heure („Dan i sat“, 2023). 

Autorka je više knjiga za omladinu i jedne biografije Kamij Klodel (Camille Claudel, la vie jeune, 2015). Nedavno je objavljen i nastavak romana Žena na telefonu, pod nazivom Appel manqué („Propušten poziv“, 2026). 

Karol Fiv će u maju biti gošća Molijerovih dana, koje organizuje Francuski institut u Beogradu. Stay tuned!

Karol Fiv

ŽENA NA TELEFONU

preveo Bojan Savić Ostojić

Zepter Bookworld 

2026

Emanuela Bernem: SVE JE DOBRO PROŠLO (preveo Bojan Savić Ostojić, Zepter Bookworld, 2025)

– Šta si htela da mi kažeš?
Sestra me gleda pravo u oči.
– Tata me je zamolio da mu pomognem da završi s ovim.
– I šta si mu odgovorila?
– Da se slažem.
– A šta to konkretno znači: da mu „pomognemo da završi s ovim“?
– Nemam pojma.

Posle moždanog udara, otac donosi odluku da mu se više ne živi. Tome se protive francuski medicinski kodeks i zakoni na snazi. Otac zato očekuje da će mu u želji da dostojanstveno umre pomoći ćerka. Ona pristaje, ali s nadom da će se roditelj usput predomisliti.
U svojoj poslednjoj knjizi, Emanuela Bernem (1955-2017) pripoveda o autentičnoj porodičnoj epizodi. Šturo i direktno, filmski dinamično i intimno, ali bez patetike, autorka se upušta u nerazrešivu raspravu o svojevoljnom kraju života.

Sve je dobro prošlo ekranizovano je dvaput: kao dokumentarac u režiji Alena Kavalijea (Živeti i biti toga svestan, 2019, gde se pojavljuje i autorka) i kao igrani film u režiji Fransoe Ozona (Sve je dobro prošlo, 2021)

Dugo sam želeo da prevedem Tout s'est bien passé Emanuele Bernem. Koliko zbog teme - kako pomoći roditelju da dostojanstveno umre - toliko i zbog stila, čija je jednostavnost isto onoliki izazov za prevodioca koliko je to, na primer, pisanje Agote Krištof ili Ani Erno. Kako izabrati najolupanije reči, a da i na srpskom "vozi"? (Najviše sam mozgao nad rečenicom "Allez hop" i izabrao "Idemo".) 

A prvi put sam sreo Bernem na Kaleniću, kada sam naišao na knjigu Njegova žena, u izvrsnom prevodu Olge Milošević (Plavi jahač, 1995). Filmsko pripovedanje, u pasusima-sekvencama, koje (to je tajni nauk filmofila među piscima) pokazuje samo ono što se vidi. 

Rezultat : kod naratorke Sve je dobro prošlo emocije su neimenovane. Mogu se nazreti samo u pogledima, količinama progutanih sredstava za smirenje i pauzama, zamračenjima između sekvenci. Niko ne deklamuje kako se oseća, a intenzivno je, čak napeto. U Sve je dobro prošlo Emanuele Bernem nit koja održava priču je ćutanje. 

(Bojan Savić Ostojić)

Selin: Izabrana pisma N. R. F.-u (1931-1961) - Zepter, 2024 - preveo Bojan Savić Ostojić

Uskoro će u izdanju Zepter Bookworld biti objavljen izbor iz prepiske Luja-Ferdinana Selina sa izdavačkom kućom N. R. F. (Galimar).

U pitanju je selekcija iz integralne verzije objavljene na francuskom 1990 (Lettres à la N. R. F.), po želji Antoana Galimara, vlasnika kuće. Među Selinovim najčešćim korespondentima nalaze se urednici kuće Žan Polan, Rože Nimije, kao i vlasnik i osnivač, Gaston Galimar. Prepisku je priredio Paskal Fuše, a predgovor (iz 1990.) potpisuje Filip Solers.

Trideset godina je Selin vodio prepisku sa najuglednijim francuskim izdavačem: najpre kao autor u nastajanju, čije je Putovanje nakraj noći ostalo neprepoznato, a zatim kao ozloglašeni pamfletaš koga u posleratnoj Francuskoj niko nije hteo. Ovaj nesvakidašnji susret donosi nesvakidašnje razmene, u kojima Selin uporno, do poslednjeg daha, brani svoje delo, svoj književni temperament, i samog sebe kao radnika i „pronalazača“. Značajna i kao istorijski dokument, prepiska rasvetljava političku klimu u Francuskoj pre i posle rata, kao i silnu želju da se po oslobođenju pošto-poto okrene novi list. Među ovim pismima nalaze se možda najžešće, najžučnije stranice koje je pisac ikad uputio svom izdavaču, a koje mu je izdavač bezgranično strpljivo oprostio samo zato što je bio siguran da ima posla sa književnim genijem – ili, Selinovim rečima, „zlatnom kokom za narednih sto godina književnosti“.

Bojan Savić Ostojić

Luj-Ferdinan Selin (Louis-Ferdinand Céline)

Izabrana pisma N. R. F.-u

Zepter Bookworld, Beograd

2024.

Emanuel Karer: RUSKI ROMAN (preveo Bojan Savić Ostojić): Zepter Bookworld, Beograd, 2023

 

Nakon što je napisao jednu naročito užasnu knjigu, pisac i reditelj pokušava da se pribere i posveti se pozitivnim aspektima života. Ubrzo, međutim, ponovo ispada iz koloseka. Reportaža o poslednjem zarobljeniku Drugog svetskog rata u ruskom mestu Koteljnič, koju olako prihvata, odvodi ga ka neočekivanim horizontima. Na njenom tragu, on će povesti istragu o smrti dede po majci i tako se dotaći porodičnih tabua. Na potragu se nadovezuje društvena slika opustošene postsovjetske Rusije i sudbina osoba s kojima se autor mimoilazi. U centrifugi koja se otvara tom posetom ne izlazi pošteđena ni autorova nova romansa koja se najavljuje kao idilična.

Ruski roman je prikaz ličnog i kolektivnog potonuća, knjiga kakvu mogu da ispišu samo okolnosti i ujedno reportaža izvedena na živo, u dokumentarno-fiktivnom stilu po kojem je Emanuel Karer postao svetski prepoznatljiv.

Bojan Savić Ostojić

EMANUEL KARER

Ruski roman

 

((Emmanuel Carrère, Un roman russe)

s francuskog: Bojan Savić Ostojić

Zepter Bookworld, Beograd

2023.