петак, 30. октобар 2009.

Ewa Lipska



Ева Липска је овогодишњи добитник "Златног кључа" на песничком фестивалу "Смедеревска јесен". Тим поводом је штампан први избор из стваралаштва ове песникиње, која је међу реткима који су на српском присутни, збиркама, готово симултано као и на матерњем језику. На матинеу у част лауреата, 26. октобра, своје омиљене стихове Липске говорили су песници Т. Крагујевић, А. Ристовић, М. Кнежевић, Н. Вујчић. Вујчић је истакао, иако у виду флоскуле, да је пољска поезија једна од најјачих у Европи. Сви знамо да је тако зато што су имали праве амбасадоре код нас: осамдесетих и деведесетих година Петра Вујичића, а данас Бисерку Рајчић.

Али запитајмо се: да ли је због тога савремена пољска поезија једна од "јачих"? Или то само говори да нам, да би се такав вредносни суд изрекао, треба још више систематичних преводилаца других националних поезија, рецимо: француске, холандске, севернокорејске поезије? Награде наших европских фестивала (попут овог у Смедереву и Европске награде КОВ-а из Вршца) могу ићи дакле само у руке оних песника чији је опус иоле заступљен код нас. А пољска поезија је, залагањем наших слависта, а највише гђе Рајчић, убедљиво најприсутнија.

По мени, барем, "најприсутнија" је ипак далеко од "најјача".



НОЈЕ

Онога дана када је потонуло море
Ноје је куповао јефтине карте за easy Jet.
Airbus A380. За четири мотора ролс-ројса.

Пада киша. Људи у куповини у Метроу.
Разлајани пси из приручне хорне.
Piccolo флауте птица у мрежама хаоса.

Одсуство дисциплине санкција реда.
Речју земаљска анархија.
Мрачни хаос облака
изнад аеродромске писте.

По свој прилици спрема се погром ваздуха,
мисли Ноје.



ЧАС ПОЕЗИЈЕ

Читам стихове у гимнастичкој сали.
Непријатан мирис зноја.
Љушти се сеоско подне.

Чудно је с том поезијом.
Хип-хоп у стереофонским наушницима.
Скидам са себе пчелу.
Промукао мотор грла.

А ја још о ловокрадицама епохе
о замкама онтологије
о вулгарном шљунку љубави
и о другим вртоглавицама.

А они питају да ли знам за
Poker Texas
и да ли ћу се логовати с њима
за следећи сусрет.



ПТИЦИ

Кажем птици:
морам да летим.

Птица ми маше
упутством за употребу.


Ева Липска (1945)
Негде другде, Просвета, 2006.
стр. 45, 48, 56.
превод са пољског: Бисерка Рајчић


Нема коментара: