Prolazio sam pored oaza
Sve su oaze bile bivše
Sve su oaze bile bivše
Strašno
sam osećao stid
Ali
nimalo krivicu i strah
Bio
sam toliko ponosan
Da
sam mogao samo da sednem
Nisam
više mogao da se nosim
Bio
sam teran Buktao sam
Odlagao
sam... ne znam šta
Odlagao
da progovorim sada
Odlagao
sam da otklonim senku
Hlad
sa svake reči koja se ispisuje
Ono
što sam gledao zaklanjao sam
Bio
sam trom Ponižen Na ivici plača
Bio
sam telo Mešina
Seo
sam u park u kom se skupljaju pederi
Okrenuo
sam leđa glavnom korzou
Osetio
sam tačno kako bi bolelo Kako bi jako
bolelo
Kako
bi plač u koji briznem mogao da me zadovolji
Seksualno
zadovolji
Kako
bih i stid mogao u nešto da pretvorim
Nešto
što bi stalo na noge Imalo lice
Više
nisam bio nepodsticajno strog
Bio
sam lagan Bez kostiju Opasno ispušten
Ulazio
sam u nozdrve Kroz skrame
Bio
sam nepoetičan i vetrovit
Izazivao
sam ljude na smeh u nevreme Usred
poljupca
Presretao
sam svojim nemanjem Neprekidno a ne
navaljujući
Niko
nije mogao nizašta da me uhvati
A
ja sam mogao samo da budem u njima
Tesnima
Da
ih ispunjavam Pumpam i izlazim kroz
njih Isti
Nisu
mi smetali
Nisu
me ničim izmenili
Nisam
mogao biti prisvojen
Ali
popišan Ispušen Izmožden ― to da
Izranavljen
i oslobođen sam cirkulisao
Neobnavljan
Bio
sam sve Nikome nisam hteo ništa
Samo
da mogu da prožimam
Samo
da se što kasnije vratim u telo koje me mlohavo čeka na klupi Zevajući
Slušajući
zvona Deonica
Odisao
sam duboko Još neubeđeno Jednokratno
Trom Nesalomiv
Trom Nesalomiv
(iz poeme Deonica)
Za personu knjige Prskalica
relevantno je samo ono što je viđeno i izrečeno peripatetički, paušalno,
neodgovorno i bez ikakvih obzira. Ona verbalno, pasivno-agresivno, prska
sentence („prskalice“) predefinisanog morala koji se javlja kao
kontrapunktirana svest i kao telesna reakcija na dominantnu kulturu laži, onu
kulturu koja prononsira značaj pseudomoralne maske na svečanosti društvenih
reakcionarnih odnosa. Unutar tako oslobođenog govora pesme, pojedini stihovi
postoje kao fragmentarna sečiva, precizna u svom sečenju radi izazivanja užitka
i bola.
Sklonost lirskog glasa ove knjige jeste da ideologizovano mesto upotrebi
kao lirski potentno i da ga sablažnjivo iznese na videlo ophodeći se prema
njemu blagonaklono, tetošeći ga. Tek britkim jezikom prskanja iznutrena
saopštena stvar izmiče ideološkim zamkama koje nisu nevine, kao ni mi,
ideološki uslovljeni i uvaženi aparati govorenja umesto mišljenja. Upravo time,
slobodno govorenje postaje mišljenje u pravom smislu, a unutar njega je posebno
izazovna tema emotivnosti koja je duboko uslovljena simbolističkim i
kapitalističkim pre-govorima među
ljudima.
Prskalica provocira i čitaoca da postane njena persona,
odnosno, da poput nje počne prema stvarima, ljudima i sebi da se odnosi neposredno
i bez cenzure. Još sigurnije od prethodnih knjiga Bojana Savića Ostojića,
poezija ove knjige će ukazati da društvena sigurna
koža krije mlečne kosti ideologizovanog
mišljenja i ponašanja.
(Bojan Marković, iz recenzije)
Nova knjiga poezije Bojana Savića Ostojića, PRSKALICA, biće predstavljena na beogradskom Sajmu knjiga u sredu, 23. oktobra (Sala "Vasko Popa", 19 časova). Na predstavljanju će govoriti Bojan Marković i autor. Program moderira Tamara Mitrović, urednica književnog programa u Domu kulture Studentski grad.
Bojan Savić Ostojić
PRSKALICA
izdavač: Dom kulture Studentski grad, oktobar 2019https://www.dksg.rs
edicija SVOJA STRUJA
PRSKALICA
izdavač: Dom kulture Studentski grad, oktobar 2019https://www.dksg.rs
edicija SVOJA STRUJA
