Оtto Tolnai SCANDAL (KOV, 2020)

Не може. Јаче је од човека. Кад хоће да из књиге извуче једну песму Ота Толнаија, у руци му се нађу макар три. Песме прибадаче. Чичкови.

Kako je djed

Пошто се негде у јужној америци
предао
а у београд стигао некако
чак из дубаија
црногорски нарко бос
на паузи прве судске расправе
случајно је прошао поред родбине
и нестрпљиво успут с родбином
прозборио покоју реч:
Kako je djed?
Šta radi mali Prle?
Je l' ste prodali konja onog - dobar je bio?!
међутим други део родбине
своје утиске саопштава
Vidi, molim te, kakve cipele ima.
I u Pljevljima je bio od stila:
и ја сам приметио 
да стасити монтенегрини
шетају у финим италијанским ципелама
да им је лаган крок
што се према џиновском расту
не би баш очекивало
своје опажање износим
свом лаконогом
црногорском пријатељу
заиста вели
када сам први пут сишао с планине
саветовала ме мати
одело може бити свакакво
али ципеле
нек увек блистају сине мој
за пултом последњег београдског
чистача ципела
занимљиво мало позорје
углавном црногорци столују
тамо на врху као на ловћену
иза раширених новина се крију
премда каже ми пријатељ
један другом добро распознајемо ципеле.

Обалавићу и њу

Истрчава под једно дрво
са жељом да је сенка
као хаљином згрне
одене
беше и мало ветра
лепо и дуго је одева
снег што поче да веје
сетила се књиге из младости
анина балска хаљина
хтела би да је сместа потражи
да прочита ту књигу
да је тутне у руку дрвета
чим сам ово испричао осетим
ако не набавим ту књигу
(један стари српски надреалиста
написао ју је 1956) грунућу у плач
обалавићу и њу
као што сам већ толике девојке 
током живота обалавио
мада сам ја први имао
анину балску хаљину
али сам је некоме ко чак не беше го
штавише на себи имашe мали везени гуњ
позајмио.

Ја сам пичка

на вратима билетари
зауставише цуру
са раста фризуром
пошто није имала карту
за рок концерт
Ја сам пичка од бубњара!
рече цура и уђе.

Ото Толнаи,
Scandal, изабране песме 2001-2017
KOВ 2020,
превела са мађарског Драгиња Рамадански

Nenad Jovanović : OBIČNOST (izabrane pesme, Povelja, Kraljevo, 2020)

Skoro trideset godina posle prve knjige, objavljen je prvi izbor iz poezije Nenada Jovanovića. Običnost, koju je priredio Bojan Vasić, predstavlja izbor iz deset Nenadovih pesničkih knjiga, od Frezna iz 1993. do Klasa iz 2018. Čitaoci će napokon imati uvid u reprezentativni izbor jednog od najvitalnijih srpskih pesnika u poslednjih trideset godina.

 

DIM

 

Življaše, jednom, galeb. I —

i dalje je živ.

 

Ima visoku, visoku temperaturu;

trbuhom naleže na

auto-stradu

kojom porodice putuju na vikend.

 

Tonu otežava to

što ne znamo šta podrazumeva tona.

 

A ona će se predstaviti onda

kada nam ne bude do poznanstva

 

nego do mirisa za koje

verujemo da bi upotpunili našu

biografiju: miris

 

kruške, na primer.

 

Onakve kakvu će iza sebe

u sutonskoj sobi neko

da ostavi u želji

 

da ga na svetu zastupa

ono što staje na dlan,

 

kada dim bude zauvek

verodostojniji od zore,

automobili nečujni.

 

Neko koga po kruški, međutim,

nećemo prepoznati.

 

Sadašnjost je luda kraljica,

i stalno zbacuje krunu.

Nenad Jovanović, Običnost

izvorno iz knjige XIX (1996)

Knjige Nenada Jovanovića

(sleva nadesno)

Frezno* (1993) Književna omadina Srbije, Pegaz

Welt- (1995) Ruža lutanja 

XIX (1996) Književna omladina Srbije

Ignjat (1997) Gradac

Bela imena (2000) CSM

Običnost (2020) Povelja

Bolest vožnje (2002) Povelja

Živeti na moderan i umreti na starinski način (2004) Povelja

Lice mesta (2007) Povelja

Delfini (2014) Povelja

Klase (2018) Povelja

* Nije izneta na sto, ali poodavno je na spisku buvljačkih želja  

Muanis Sinanović — KRHKE KARAVANE & NOĆNI NOMADI (Ljubljana & Beograd, 2020)

Готово у исто време појавиле су се две књиге Муаниса Синановића. Најпре, на словеначком, четврта књига песама, Krhke karavane (издавач: LUD Literatura). А потом је изашао већ други избор ауторових песама на српском, Ноћни номади, где су укључене и песме из најновије збирке, у селекцији и преводу Ивана Антића. Поговор је написао уредник Бојан Марковић. (Издавач: Дом културе Студентски град) 

Sanjak of Novi Pazar

 

Mujezin je vsak dan v reki pobral kamne,
jih prenesel v mošejo. Okoli njih so molili, 
nato so jih vrgli nazaj. To je odgnalo sovražnike.
Zato v tih krajih ni bilo vojne.

A jaz bi rad bil reka, njena molitev
ni priprošnja, temveč tek. Rad bi bil kamen, 
njegova molitev ni prošnja, temveč bivanje
na dnu reke.

Rad bi molil sredi sovražnikov, 
boja ali obrambe. S tem bi bil kot reka
ali kamen na dnu reke.

Sanjak of Novi Pazar

Мујезин је сваког дана скупљао речно камење 
и преносио га у џамију. Око камења су се молили,
потом га бацали натраг. То је одагнало непријатеље.
Зато у тим крајевима није било рата.

Ја бих радије да сам река, њена молитва 
није молба већ ток. Радије бих да сам камен, 
његова молитва није молба, већ бивање 
на дну реке. 

Радије бих се молио међу непријатељима,
усред битке или одбране. Тако бих био као река 
или камен на дну реке.

(превео: Иван Антић) 

Emanuel Bov: MOJI PRIJATELJI (Službeni glasnik, 2020)

Iz štampe je upravo izašao roman Emanuela Bova Moji prijatelji, u prevodu Bojana Savića Ostojića.

Izvorno objavljen 1924, prvi Bovov roman postigao je veliki uspeh i danas se smatra njegovim najpoznatijim delom. Glavni junak i narator, Viktor Baton, vojni invalid koji dane provodi u čekanju invalidnine i izbegavanju svakog posla, pripoveda o svojim susretima sa muškarcima i ženama od kojih očekuje razumevanje, ljubav i prijateljstvo. Do toga, međutim, nikad ne dolazi budući da u presudnom trenutku, kad treba da opravda stečeno poverenje, Baton napravi neku nepopravljivu grešku. Ono što i danas čini ovaj roman inovativnim jeste bistra deskripcija, izneta uz obilje neposrednih detalja u kojima se narator ne stidi nijedne svoje predrasude. Od prve rečenice, Baton se pred čitaocem otvara, ne libeći se da pokaže i strane koje bi mu išle u prilog i one nepoželjnije. Uz to ide jedna neodoljiva, skoro detinja iskrenost koju je Bov patentirao i koja se ne može podražavati.

Emanuel Bov je rođen 1899. kao Emanuel Bobovnikov. Posle Mojih prijatelja (Mes amis), objavio je još tridesetak romana i knjiga pripovedaka: među njima se izdvajaju roman Arman (Armand) i putopis Bekon-le-Brijer (oba iz 1927). Nakon nemačke okupacije Francuske principijelno je odbio da objavljuje i emigrirao u Alžir, u nadi da će se prebaciti u London. Vratio se u Pariz 1945. i, malo pre nego što će izaći Klopka (Le piège), roman posvećen višijevskoj Francuskoj, umro od bolesti i iscrpljenosti.

Posle smrti je zaboravljen. Za kasniju sudbinu njegovog dela u Francuskoj zaslužan je pre svega dramski autor Remon Kus, koji je sedamdesetih inicirao ponovno objavljivanje Bovovog opusa kod izdavača Flamarion. U širim okvirima postao je poznat osamdesetih, nakon što je Peter Handke preveo Moje prijatelje na nemački (1981), te kada je objavljen engleski prevod Dženet Lout (1986). U slično vreme prvi prevod ove knjige pojavio se i u Jugoslaviji, na slovenačkom: godine 1985. Cankarjeva založba je objavila prevod Aleša Bergera. 

Emanuel Bov, Moji prijatelji

izdavač: Službeni glasnik 

biblioteka Književni glasnik, kolekcija Delta

Urednik: Nikola Vujčić 

Sajt izdavača

    

 

Bojan Savić Ostojić: NIŠTA NIJE NIČIJE (Kontrast, 2020)

Uskoro u izdanju beogradskog Kontrasta izlazi roman Bojana Savića Ostojića, Ništa nije ničije.

 

Kabinet kurioziteta Bojana Savića Ostojića predstavlja nam „nečujni režim“ postojanja sveta u kome se istorija uči na buvljacima, a pijaca je njegova najstarija institucija. Pripovedač ovog romana istovremeno je neumorni hodač, strasni kolekcionar polovnih knjiga, uporni detektiv koji prati tragove propadanja svih Jugoslavija, ostavljeni ljubavnik i iznevereni prijatelj. U njegovom pijačnom cegeru nalaze se, kao posebne dragocenosti, dnevnici, spomenari, ceduljice, beleške, crteži i spiskovi želja anonimnih autora. Ovi artefakti, napisani naivno ali ubojito neposredno, rekonstruišu delikatnu priču o samoći i ljubavnom čekanju. Pročitajte je što pre, ne čekajući da knjiga počne svoj nevidljivi život na tezgama brojnih beogradskih buvljaka

Tatjana Rosić

 

*

 

Da knjige o knjigama ne moraju nužno biti egzibicionistička, cerebralna i narcistička vrsta književne slepe ulice, pokazuje nam najnovije delo Bojana Savića Ostojića Ništa nije ničije. Ovaj poletan, nadasve inventivan, duhovit i vrcav i pored svega ludo zabavan oblik komuniciranja sa knjigama, ali i njihovim vlasnicima, kontekstima i reaktualizovanim značenjima i značajima, pokazuje kako forma u srpskoj književnosti nije u defanzivi. Kako god se odredili spram autorovih tajnih života knjiga, i kako god sumnjali da je jedna konverzija iz intelektualističke ambicije u sferu detekcije moguća, Ništa nije ničije od prvih stranica otkriva čitaocu alternativne prostore u kojima knjige obitavaju, kao mogućnost i kao utočište, i kako ih često od zaborava štite knjigama neskloni ljudi.

Dobro je da je za nekog knjiga još uvek prostor svetog i dobro je da je od ovolikog obilja priča o knjigama moguća izvanredna književnost.

Miroljub Stojanović

Urednica izdanja: Jelena Nidžović

Likovna urednica: Dragana Nikolić

Sajt izdavača: kontrastizdavastvo.rs