Sharon Olds

TOPOGRAFIJA



Pošto smo preleteli zemlju legli 
smo u krevet, smestili tela 
delikatno jedno uz drugo, kao mape spremljene 
licem u lice, Istok uz Zapad, moj 
San Francisko uz tvoj Njujork, tvoj 
Fajer Ajlend uz moju Sonomu, moj 
Nju Orleans duboko u tvom Teksasu, tvoj Ajdaho 
blista u mojim Velikim Jezerima, moj Kanzas 
gori uz tvoj Kanzas tvoj Kanzas 
gori uz moj Kanzas, tvoje Istočno 
Standardno Vreme se gloži uz moje 
Pacifičko Vreme, moje Planinsko Vreme 
kuca tik uz tvoje Centralno Vreme, tvoje 
sunce se žustro rađa sa desne strane, moje 
sunce se žustro rađa sa leve strane, tvoj 
mesec se polako rađa sa leve strane moj 
mesec se polako rađa sa desne strane sve dok 
sva četiri nebeska tela 
ne izgore nad nama, dok nas ne stope u jedno, 
sve dok se naši gradovi ne zbratime, 
sve dok nam se države ne ujedine, u jednu 
naciju, neraskidivu, gde vladaju sloboda i pravda za sve. 

Sharon Olds

iz knjige Gold Cell (1987)

antologija POETRY OF SEX 

(priredila Sophie Hannah, Penguin, 2014)

  

Dva nova prevoda: Mišel Bitor - Raspored vremena i Žorž Perek - Kakav mali moped s hromiranim guvernalom u dnu dvorišta? (Izdavačka kuća ARTO, Podgorica, 2019)

Izdavačka kuća ARTO iz Podgorice upravo je u svojoj ediciji Avangarda objavila dva naslova: Raspored vremena Mišela Bitora i Kakav mali moped s hromiranom guvernalom u dnu dvorišta? Žorža Pereka, u prevodu Bojana Savića Ostojića. 

RASPORED VREMENA - Mišel BITOR

Koketirajući sa žanrom kriminalističkog romana u formi dnevničkih zapisa, Raspored vremena je tek u banalnoj ravni čitanja pripovijest o gradu Blestonu, o jednoj knjizi i jednom pokušaju ubistva. U njenoj namjeri i ishodištu riječ je o pokušaju da se uhvati i oslika jedna od najvećih fascinacija književnosti XX vijeka: vrijeme. Tako je Bitor, na ostacima Prustovog traganja za izgubljenim vremenom, odnosno u namjeri da razbije hermetičnost vremenskog kontinuuma i u pokušaju da odgonetne njegovu frustrirajuću neodvojivost od prostora, problemu vremena prišao u duhu neoavangardnih težnji za napuštanjem tradicionalne romaneskne forme i u skladu s onim što će zapravo biti oličenje francuskog novog romana: iskušavanje granica narativne linearnosti i strukture književnog teksta. U najkraćem, rezultat jednog takvog napora bila je knjiga za koju je nekadašnji nadrealista Mišel Leris rekao da je „nabijena poezijom i čisto savršenstvo“.

Mišel Bitor (Michel Butor, 1926⎼2016) stupio je u književnost pedesetih godina s romanom Milanski prolaz (1954). Vezan za izdavačku kuću Les Éditions de Minuit, uskoro će objaviti Raspored časova (1956, nagrada Feneon) i Preinačenje (1957, nagrada Renodo), dva naslova koja će, uz djela Natali Sarot, Alena Rob-Grijea i Kloda Simona, postati amblematske knjige Novog romana. Poslije romana Stepeni (1960) napušta romanesknu fikciju i posvećuje se eksperimentalnijim tekstovima i žanrovski raznovrsnim djelima – esejima, kritikama, putopisima, predavanjima, poeziji.

-------------------------------------------

KAKAV MALI MOPED S HROMIRANOM GUVERNALOM U DNU DVORIŠTA? -  Žorž PEREK

Kakav mali moped s hromiranim guvernalom u dnu dvorišta? (1966) drugi je Perekov objavljeni roman, a ujedno i prvi u kojem se naziru njegove potonje literarne preokupacije: istraživanje moći jezika i propitivanje granica književne forme. Rableovski duhovit i društveno-politički angažovan u mjeri držanja distance u odnosu na efemernu komiku, Mali moped je u stvari ono što je vjerovatno i sam Perek u percepciji svojih čitalaca: zabavan i osviješćen čin melanholije.

Žorž Perek (Georges Perec, 1936-1982) jedan je od najmarkantnijih francuskih eksperimentatora jezika i književnih formi u XX vijeku. Između ostalog objavio je knjige Čovjek koji spava (1967), roman koji je u cjelosti sastavljen od rečenica preuzetih iz knjiga drugih autora, Disparition (1969), roman u kojem su korišćene samo riječi koje u sebi ne sadrže slovo E, kao i „monovokalizam“ Les revenentes (1972), roman u kojem se pojavljuje samo jedan vokal – E. Za prvi publikovani tekst fikcije, Stvari: priča iz šezdesetih godina (1965), dobio je nagradu Renodo, dok je priznanje kritike i svjetsku slavu stekao djelom Život uputstvo za upotrebu (1978). Bio je jedan od glasovitih članova kružoka OuLiPo iliti Radionice potencijalne književnosti. Pored književnosti, bavio se i filmom, režirao i pisao scenarija.

Publikovanje ovih naslova je sufinansiralo Ministarstvo kulture Crne Gore.

Izdavačka kuća ARTO

Bokeška 8, Podgorica

Urednik: Ognjen Savić 

Hannelies Taschau

DOČEK U VASPITNOM DOMU 

Ovde je lepo. Ovde je mirno. 

Ovde ima mnogo mesta. Ovde ima mnogo 

drugova. Brzo ćeš naći prijatelje. 

Samo ako hoćeš. Poverenje za 

poverenje. Svi smo ovde samo radi tebe. 

O čemu sanjaš. 

Da li su ti roditelji još živi. 

A sada test: 

Da li bi više voleo da budeš prijatelj 

Brižit Bardo 

Gustava Hajnemana 

ili Gintera Necera. 

No? No? Zar ne znaš. Zar nisi 

naučio da se. 

Sad razmisli. Zar te tamo nisu 

ničemu naučili. 

A sada test: 

Koju bi životinju najradije 

ubio: divlju svinju 

hijenu ili srnu. 

No? No? Zar ne znaš. Zar nisi 
naučio da se. 
Sad razmisli. Zar te tamo nisu 
ničemu naučili. 

Nemaš. Nećeš. I 
ne veruješ da smo mi ovde 
samo radi tebe. 

Hannelies Taschau (1937) 

prevod: Zlatko Krasni 

Antologija savremene nemačke poezije, Bratstvo-jedinstvo, 1989

Edicija "SPEKTAR"