KNJIŽULJAK | Srečko Kosovel • INTEGRALI

U izdanju Nezavisnih izdanja Knjižuljak upravo su objavljeni Integrali Srečka Kosovela, u prevodu Josipa Ostija. 

Srečko Kosovel je jedan od najvažnijih pesnika prve polovine dvadesetog veka na našem prostoru, ne samo zato što je taj prostor bogatio iznutra, već i zato što je otvorio prostor planetarnog raspona.  Kosovel je ideje ruske avangarde, pre svega konstruktivista, kreativno inkorporirao u poeziju i time je svojim doprinosom uvrstio na mapu autonomnih konstruktivističkih vrsta. Sa konstruktivizmom se susreo u časopisu Zenit, što znači da je transverzala Moskva-Beograd-Ljubljana imala ključnu ulogu u istoriji moderne književnosti. 

Ta pesnička inkorporacija konstruktivističke filozofije u poeziju kod Kosovela vrši se u novoj vrsti pesme: konsu. Kosovel je živeo kratko ali je ostvario ogroman pesnički razvoj, a Integrali predstavljaju vrhunac njegovog stvaranja. U njoj ćemo naći još neke revolucionarne prakse, od pesničkog redi-mejda do kolaža. Integrali su jedno od ključnih pesničkih dela, ne samo nekadašnjeg zajedničkog prostora, već i moderne poezije uopšte.

Muanis Sinanović

Predugo se nije znalo za Kosovelove Integrale. Anton Ocvirk, pesnikov prijatelj koji se brinuo o zaostavštini, objavio je rukopis Integrala punih četrdeset godina nakon Srečkove smrti.

Iako su izašli izvan izvornog konteksta, Integrali pružaju najostvarenijeg Kosovela. Na formalnom planu, Srečkov kons, kao simultanističko nizanje pabiraka iz svakodnevnog govora, štampe, svojom razbijenom strukturom svedoči o destrukciji svih, pa i umetničkih odmerenosti koja je dvadesetih godina zavladala u Evropi. Na ideološkom planu, nijedan Kosovelov savremenik nije tako direktno i neskriveno izrazio odijum prema kapitalizmu, prema Evropi, prema „Društvu naroda“, a najzad i prema režimu kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Objavljeni prvi put 1967, Integrali su na srpskohrvatskom u celosti prvi put izašli u prevodu Ane-Marije Kobal 1981. u splitskom Logosu.

Prevod Josipa Ostija prvi put je objavljen 2003. u Sarajevu (Krug 99).
Objavljivanje knjige podržala je Trubareva fondacija Društva slovenačkih pisaca. 

Bojan Savić Ostojić

Srečko Kosovel (1904―1926) rođen je u Sežani na Krasu.

Kao student vodi književni kružok, drži predavanja i učestvuje u književnim i političkim debatama. Prati sve aktuelne umetničke struje u Evropi. Priprema knjigu Zlati čoln, u impresionističkom i ekspresionističkom ključu. Interesuje se za konstruktivizam Augusta Černigoja i u periodu od 1924. do 1926. piše najveći broj konstruktivističkih pesama (konsa) koje će činiti knjigu Integrali. Nijednu knjigu neće objaviti za života.  

Vraćajući se iz Zagorja u februaru 1926, gde je držao predavanje rudarima pod naslovom Umetnik i proleter, Kosovel se razboleo i tri meseca kasnije, 27. maja, preminuo u porodičnoj kući u Tomaju.

foto: SaoGo

Sve informacije o izdanju: 

Nezavisna izdanja Knjižuljak 

knjizuljak@gmail.com

Srečko Kosovel

SVJETILJKA PORED PUTA

Što bi bio čovjek ako ti je teško

biti čovjek? Postani svjetiljka

pored puta koja tiho baca

svoj sjaj na čovjeka.

Neka bude kako jeste, jer, kako god da je,

uvijek je on s ljudskim licem.

Budi mu dobar, tom čovjeku,

i nepristran poput svjetiljke

koja tiho obasjava lica pijanaca

i vagabunda i studenata

na cesti pustoj.

Budi svjetiljka ako ti nije

moguće biti čovjek,

jer teško je biti čovjek.

Čovjek ima samo dvije ruke,

a morao bi pomagati tisućama.

Budi zato svjetiljka pored puta

koja svijetli usamljenom koji bludi.

Budi svjetiljka s jednim svjetlom,

čovjek u magičnom kvadratu,

zelenom rukom znakove što daje.

Budi svjetiljka, svjetiljka, 
svjetiljka.

INTEGRALI (1967) 

preveo Josip Osti

Agon 35 • leto 2016

Trideset peti broj Agona posvećen je dvojici izopštenika:
francuskom dadaisti Žaku Rigou i crnogorskom pesniku Radovanu Zogoviću.

Poezija se otvara manifestom Srečka Kosovela „Mehaničarima!“ (Mehanikom!), iz 1925, koji označava pesnikov prelazak iz ekspresionističke faze Zlatnog čuna ka konstruktivističkoj poeziji prisutnoj u zbirci Integrali(1926). Po prvi put se na srpskom objavljuje Čarls Reznikof (1894-1976), američki objektivistički pesnik, najpoznatiji po knjizi Svedočanstvo (Testimony: United States 1885-1915), zasnovanoj na autentičnim svedočenjima iz američkih sudskih arhiva. Odlomke prevodi Slobodan Ivanović. Posle najnovijih pesama Vladimira Stojnića slede dve poeme ruskog pesnika i kantautora (kvartirnjika) Aleksandra Bašlačova, koga prevodi Nikola Bolšec. Nove pesme takođe objavljuju Rikardo, Davor Ivankovac i Lucija Butković.

Žak Rigo (foto: Man Ray)

Istoriju otvara temat posvećen Žaku Rigou. Za života, ovaj dendi i bonvivan štampao je samo nekoliko tekstova u časopisu Littérature. Posle kratkog boravka u krugu pariskih dadaista, gde je najzapaženiji po svedočenju na „suđenju Baresu“, Rigo ne prilazi nadrealistima i prestaje da objavljuje. Prema Bretonu, sa dvadeset godina se zakleo da će se ubiti, što će i ostvariti u tridesetoj: šestog januara 1929. pronađen je u krevetu jedne prigradske klinike sa prostrelnom ranom na grudima. Uz izbor iz tekstova donosimo i veoma lično svedočenje Rigoovog prijatelja Pjera Drije La Rošela, objavljeno u njegovoj knjizi Le Feu Follet.

Radovan Zogović

Dokumenti su posvećeni crnogorskom i jugoslovenskom piscu Radovanu Zogoviću (1907-1986). Predratni komunista, Zogović je učesnik u sukobu na levici (sa strane Partije), a potom partizan i član agit-propa. Nakon poznate „Pjesme o biografiji druga Tita“ (1944) i zalaganja za socijalni realizam, bio je na putu da stekne status jugoslovenskog Ždanova. Posle rezolucije Informbiroa 1948, ovaj zagriženi internacionalista nije se opredelio za jugoslovenski socijalizam. Tada počinje prisilna unutrašnja emigracija. Zabranjeno mu je da objavljuje svoje tekstove do 1965. a gotovo do smrti bio je sistematski prećutkivan. Ni njegova porodica nije pošteđena kažnjavanja. O tom periodu najiscrpnije govori u tekstu „Bilješke o Andriću“, koji je, iako posvećen susretima s Ivom Andrićem, pre svega autobiografski, i može da posluži kao primer obračuna ideologije sa jednim revolucionarom, odnosno sa sopstvenom prošlošću. Redakcija se najsrdačnije zahvaljuje prof. Mirki Zogović na ustupljenim dokumentima i svedočanstvima o sudbini njenog oca.

O novim knjigama pišu Dinko Kreho (Nedovršene skice jedne revolucije Braneta Mozetiča) i Aleksandra Bojović(o knjizi Amigdala Marka Stojkića). U rubrici pismo E. M. Sioran piše Žaku Le Rideu. Snove objavljuju Maša Seničić i Adorno. Nastavak urednikove rubrike Sos nosi naslov prema jednom Rigoovom aforizmu: Ubićete se sutra.

---

agoncasopis.com

Srečko Kosovel: INTEGRALI

KONS: MAČKA 

Mačka je skočila skozi okno.

Skočila je na klavir.

Zaigrala je in se začudila:

Kadar skačem, poje klavir.

Jaz sem bil v sosednji sobi

in sem mislil, da duh igra.

Ali še enkrat je udarilo

in mačka je skočila

skozi okno.

Koder hodi novi pesnik,

povsod se odziva klavir.

Ali nikdo ga ne moti

kakor mačke.

Ves svet je zavzet: Ta človek

je norec

ali je pesnik.

In vsi poslušajo njegove

korake, ki pojo kot nad klavirjem.

* 

KONS: MAČKA 

Mačka je skočila kroz prozor. 

Skočila je na klavir. 

Zasvirala je i začudila se: 

Kada skačem, pjeva klavir. 

Ja sam bio u susjednoj sobi 

i mislio sam da duh svira. 

Ali još jednom je udarilo 

i mačka je skočila 

kroz prozor. 

Kuda ide novi pjesnik, 

svuda se odaziva klavir. 

Ali niko ga ne ometa 

kao mačke. 

Cijeli svijet je začuđen: Taj čovjek 

je luda. 

Ili pjesnik. 

I svi slušaju njegove 

korake koji pjevaju nad klavirom

(preveo Josip Osti, 

Srečko Kosovel, Integrali

Krug 99, Sarajevo 2003)