Dejan Ilić

(...) prostor u kome se čita, u kome se recipira poezija, ne može biti nepopunjeni transcedentalni prostor, nego postaje rekonstituisano stvarno mesto. Realno mesto za življenje. Tada je čitanje zauzimanje mesta u prostoru, a ne prenošenje, bežanje, eskapizam. (...) Naša mesta su danas derealizovana i treba ih realizovati. Mislim da savremena poezija upravo to pokušava. Čitati znači biti realan, a ne prenesen u neki drugi prostor.

(iz predavanja "Kako čitati poeziju", održanog u NBS-u, 2003.)

PO MERI


Ulice mogu biti mirne, drveće
sablasno, večeras, kao da će se nešto
desiti. Mogla bi stepenicama, greškom,
umesto mene sići ti, jer hodnikom
struji potok i planina je, večeras,
lift ne radi, ćuti zgrada. I izaći, tako,
napolje, umesto mene, ti
koja si ja, koji sam ostao u stanu,
večeras, a nisam, i upravo prolazim
kraj srednjeg ulaza, gde se s trećeg
sprata odjednom raseje muzika,
glasovi, smeh, draga lica, da ozvuče
ovu dolinu za stanovanje, odnesu
nas oboje tamo gde nikada
nismo bili, a već smo stigli i
otvaramo kofere, odevamo lakša
odela, tanja, po meri tog
i tog podneblja.

Dejan Ilić (1961)
iz zbirke Kvart,
Povelja, 2005.

odlomak 1 (prevod Filipa Žakotea)
odlomak 2 (prevod Antonija Rikardija)
odlomak 3 (prevod Valerija Magrelija)

Biobibliografija Dejana Ilića