петак, 13. фебруар 2009.
Jeffrey McDaniel
1975
Dečak traži od oca da zafelšira fudbal preko drveta
u luku, tako da lopta stigne tren pre deteta.
Dete se trza. Izdužuju se žile, srce poskakuje,
ruke se otvaraju da uhvate to što se spušta sa neba.
Tvoja majka je danas otišla u institut. Ako lopta
dodirne zemlju, ona umire.
Tog decembarskog popodneva dečakova majka je preminula,
trideset i tri puta u prvom satu.
Svaki put kada je dograbio njenu glavu sa snega
i potrčao nazad do oca, obećao je da će biti bolji,
pa i bio je, trčao je iz sve snage, skoncentrisan, obrušavao se.
Uhvatio sam maminu lobanju trinaest puta zaredom
a ona ipak neće doći kući.
Džefri MekDanijel (Filadelfija, Pensilvanija, 1967)
sa engleskog preveo Vladimir Stojnić
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар