VII pesma: ULAZAK U NEPOSTOJEĆE (odlomak)
8.
Vojnik na zid stražarnice
naslanja svoju pušku. Gospodo,
kvalitet piva najpre od toga
zavisi, kakvu vodu koriste
pri ukuvavanju. Ovde je voda
tvrda, kao gvozdena ploča.
Nekad sebi moram da je slomim.
Tada zatvorim kapiju i
odem u pivnicu.
Takvo je obično hladno?
Nije ni hladno ni toplo.
Ali je pivo ionako dobro.
Švargla se pak od iverice jednog
ovdašnjeg drveta pravi.
Sirće odozgo treba ukrasti.
Švejk, koji je ukrao sirće
podzemnog sveta i kisele
krastavčiće glodara đavola, koji se
zadovoljno tapšu po
ramenima: to je na ovoj slici,
objašnjava vojnik.
U današnje vreme đavo je vrsta koja
izumire. Od svuda ih istiskuju
plodniji anđeli.
I ovde dole ćete jedva
videti drugačije. Lica su im čađava,
ali njihova zavist je smešna.
Uzalud gledaju pobožnim plavim očima
iza maske, ako nađu pravog
đavola, prognaće ga iz okoline.
10.
Donji svet je od onda Pakao,
od kada dosadni anđeli
upravljaju stvarima ovde.
I ovako nema mnogo stvari,
niti ih vole. Sa đavolima
se takođe može ćaskati. Kartati se
sa svakim puštenim iz kotla.
Anđeli nameste
temperaturu na maksimum,
vazduh je sav crn kao smola,
zatim sednu pred pokretne
slike i gledaju rajske
izveštaje. A grešnik
do ugljenisanja gori, anđeli
nekad i zaborave da ga traže.
IŠTVAN VEREŠ (1964)
Hajdeger, poštanski službenik,
prevod sa mađarskog: Sandra Mihajlović
Pobocza, br. 3; septembar 2007
Нема коментара:
Постави коментар