Миодраг Павловић

Кунем се да НИСАМ тражио српске песнике по полицама ницлијског ФНАК-а посвећеним поезији, али негде између Песое, Понжа и Паунда, ниоткуд, искрсао је избор из песама Миодрага Павловића, Entrée à Crémone. Испоставило се да је књига објављена релативно скоро, у августу 2008, и да чини избор из целокупног Павловићевог стваралаштва до деведесетих година. На задњој страни корица наводи се да се Павловић, "после тридесетак збирки песама, убраја у ред песника попут Збигњева Херберта и Јосифа Бродског".
И овога пута, за франкофоне јуродиве читаоце, доносим, специјално за блог, украден (на брзину преписан/стенографисан, пошто нисам уз себе имао диктафон) препев Реквијема на француски.





РЕКВИЈЕМ

Овога пута
умро је неко близу

Реквијем
у сивом парку
под затвореним небом

Жене су пошле за мртвим телом
смрт је остала у празној соби
и спустила завесу

Осетите
свет је постао лакши
за један људски мозак

Пријатна тишина после ручка
босоног дечак седи на капији
и једе грожђе

Зар ико остане веран
ономе што изгуби

Не журите са смрћу
нико на никог не личи
синови мисле на играчке

И не опраштајте се при одласку
то је смешно
и погрдно

Миодраг Павловић (1928),
87 песама, Београд, 1952.

Requiem

Cette fois-ci

c’est tout près que quelqu’un est mort

Requiem

dans la grisaille du parc

sous un ciel bouché

les femmes ont suivi la dépouille

la mort est demeurée dans la chambre vide

et a baissé le rideau

Sentez

le monde s’est allégé

du cerveau d’un homme

Agréable silence après le déjeuner

un garçon aux pieds nus assis au portail

mange des raisins

Est-il possible de rester fidèle

à ce qu'on perd ?

Avec la mort ne vous pressez pas

personne n’est semblable à personne

les fils pensent à leurs jouets

Et ne dites pas adieu au moment du départ

c’est ridicule

et insultant

Miodrag Pavlović, Entrée à Crémone, p. 10

Traduction : Mireille Robin

Circé & Oxymoron, août 2008.