Јехуда Амихај и Махмуд Дервиш

У ЈАБУЦИ

Посећујеш ме у јабуци.
Заједно чујемо нож
како љушти око нас, пажљиво,
да се кора не прекине.

Говориш ми. Верујем твом гласу
јер у њему има грудви чврстог бола
као што у правом меду
има грудви саћевог воска.

Дотичем твоје усне прстима:
и то је пророчки покрет.
Усне су ти црвене, као што је сагорело поље црно.
Све је то истина.
Посећујеш ме у јабуци
остаћеш са мном у јабуци
све док нож не обави своје.

Јехуда Амихај (1924 - 2000)
превод са хебрејског: Ана Шомло

ДОК ЧЕКАМ

Док чекам, спопада ме лудило у заседи разних могућности:
Можда је у возу заборавила своју малену ташну
Па се загубила моја адреса и мобилни телефон
И нестала њена жудња па је рекла:
Не засипајмо га слабом кишом
А можда ју је забавила нека ненадана ствар
Или пут на југ да посети Сунце,
И телефонирала је, али ме ујутру није нашла
Јер сам изашао да купим гарденије за наше вече и две чаше вина
А можда се посвађала са старим мужем око неких успомена
Па се заклела да више не види мушкарца
Који јој прети стварањем успомена
Можда је на путу ка мени налетела на такси
Па се угасиле планете у њеној галаксији
И још се лечи сном и седативом
А можда је погледала у огледало пре изласка
Из себе и опазила две крушке велике
Како таласају њену свилу
Па је уздахнула и поколебала се:
Да л’ моју женственост заслужује још неко сем мене
А можда је, случајно, изразила љубав
Бившу од које се није зацелила
Па отишла с њим на вечеру
Можда је умрла
А смрт заволи нагло, као ја
И смрт, попут мене, не воли да чека

Махмуд Дервиш (1941-2008)
превод са арапског: Татјана Ботић