Петар Милорадовић

И последња песничка књига Петра Милорадовића, Колонија (Краљево, 2007), одликује се чврстом структуром, попут Слајдова из 2004, с тим што у Колонији атмосфера и визура детињства, (експлицитно појачане реминисценцијама на Бруна Шулца) потпуно доминирају, и на језичком и на тематском плану. Јасмина Топић је у Пољима (бр. 449) Колонију упоредила са "романом у стиховима". Она се с правом може назвати песничким пројектом - у оквиру ког свака песма носи превасходно печат целине којој припада (због тога је не називам збирком, већ песничком књигом) - и по амбицијама се може упоредити са књигама Дејана Илића (Кварт) и, шире, са Валериом Магрелијем (Ora serrata retinae) и Антониом Рикардијем (Кућни приход), чије смо песме већ објављивали.


***

КАМЕНОРЕЗАЦ

На периферији,
код тетке,
становао је мајстор за израду споменика,
црних, тужних, сељачких.
Он је груби камен глачао.
Непрекидно машина је бректала
лево, десно повлачећи тешке полуге
испуштала звук: ст, ст, понављала.
Руски хрт, његов, случајно набављен пас,
због тог досадног звука се трзао.
Редовно је своју територију
и гранитне плоче обележавао.

Дебели газда Најдан усмеравао је та тоцила,
из камена је настајала глаткоћа, уклесана имена
живих и тек умрлих су израњала.
Довршени комади су испирани
и превожени на околна гробља.

Онда је нестао пас.
Газди се оженио син.
Цвеће им је моја тетка поклонила,
оног јутра,
пре него што се у подруму куће обесила;
висећи као камен, на крају конопца,
завезаног за греду.

Најдан је један камени отпадак
касније исклесао
и на њен гроб, одозго,
као тачку слободно ставио.

ПЕТАР МИЛОРАДОВИЋ (1970)
Колонија, Народна библиотека "Стефан Првовенчани", Краљево, 2007.
стр. 36-37.

Библиографија Петра Милорадовића