Милош Комадина

Једна песма после "Орфејевог акростиха", из збирке Нешто с анђелима.


Мљетска забелешка

Пишем пријатељу о девојчицама са грудима - смоквама.
Све су лепе. Све жене.
Пишем.
Који здрав мушкарац да не пожели?

Прве ноћи овде, сањао сам своју прву љубав.
У сну, била је жена мојих година, спремна.
Наљутио сам се.
Постао сам опасан.
Бежите, бежите лептирице!
Бежите девојчице са смоквастим грудима!

Друге су ноћи разбили огледало,
стуцали га у авану и посули по води.
Па су под палмом саградили престо,
престо од камена, престо од сунђера;
посадили ме онде да седим,
да мотрим, сведочим воду.
Али девојчице смоквастих груди пролазе!

Шетамо каменим путем дуго
и сама рука пође и откине рузмарин,
и моја ми рука пружи рузмарин и видим
да смо километрима ходали кроз рузмарин.

Девојчице смоквастих груди, за вас
за вас се китим!

Где су мунгоси?
Где су мунгоси који су појели змије?
Они се не виде, толико су брзи невидљиви мунгоси.
Ходамо кроз невидљиве мунгосе,
они јурцају, они безбројни струје кроз нас.
Опруге мунгоса заувек се гњезде у мени.
Али девојчице, неваљале девојчице,
знам ја ко је послао мунгосе!

Милош Комадина (1955-2004)
Нешто с анђелима, Нолит, 1991, стр. 35-36.

одломак 1
Библиографија Милоша Комадине