Bartolo Cattafi

ISPOD NULE

U novembru padosmo ispod nule.
Reka je nosila žuto lišće platana i bila boja
od kojih oko strada: čelika, smole,
boje belouške
što klizi duž otrovnih snova.
U odavno potonuloj kabini (prvi
sprat hotela, rue de Tours)
odenusmo najdeblje majice,
koje behu izgrizli moljci.
Samo smo tako mogli da glumimo život,
pogodimo srce: potom povučemo
zarđalu dršku za alarm.


POSLEDNJI

To je onaj
što poslednji
neprimećen
u red staje
potajni vlasnik prevare
biće to iznenadni oganj na isteku
dugačkog fitilja
spasilac ostalih
tromih uvijenih raspredaka na ognjenom putu
na kraju kojeg napet i gotov
slučaj čeka.


Bartolo Katafi (1922-1979)
sa italijanskog preveo Dejan Ilić
iz knjige izabranih pesama Zimska hiromantija, Oktoih, Podgorica, 1997.


Katafija bismo uslovno mogli predstaviti kao posthermetičnog pesnika, gde bi ovaj prefiks post trebalo da označi, s jedne strane, vezanost za iskustvo bogate pesničke prakse međuratnog perioda (najslavnijeg pesničkog pravca u Italiji 20.veka), i s druge strane, svest da se u poetsku pustolovinu kreće sa saznanjem da je jedna epoha okončana i da treba pronaći nove puteve mogućnosti.

iz pogovora Dejana Ilića