Želeo bih ovim postom da podelim sa čitaocima bloga Jurodivi iskustvo koje sam nedavno imao u saradnji sa domaćom književnom periodikom. Bez želje za uopštavanjima ili jeftinim plasiranjem negativne i pozitivne reklame, izneću vam svoj lični primer uz preciziranje dva časopisa o kojima je reč, a vi ćete možda sami praviti poređenja sa vašim iskustvima i izvlačiti dalje zaključke, ako vam je do toga uopšte stalo.
Pre skoro pola godine poslao sam putem mejla redakciji Beogradskog književnog časopisa prilog sa svojim pesmama i biografijom izrazivši želju da neka ili neke od tih pesama, naravno ako uopšte to zavređuju, budu objavljene kod njih. Niko mi nikada nije odgovorio. Posle nekoliko meseci, kada sam već uveliko zaboravio na moj "smešni" pokušaj da jednom časopisu dostavim pesme, primio sam od dobrog prijatelja SMS čiji me je sadržaj ostavio u stanju potpune neverice i zapanjenosti. Naime, taj prijatelj je par minuta pre slanja SMS-a u knjižari listao novi broj Beogradskog književnog časopisa i u njemu čitao moje pesme. Uredništvo navedenog časopisa mi nikada nije odgovorilo povodom objavljivanja mojih pesama, ni pozitivno ni negativno. Zatim su moje pesme objavili ne obavestivši me. Vrhunska nepristojnost i neprofesionalizam su dopunjeni činjenicom da nisam dobio ni autorski primerak, a o nekakvom honoraru bi izgleda bilo komično pričati. Da nije bilo mog prijatelja ko mi može garantovati da bih ikada i saznao da je moja poezija objavljena u ovom časopisu?
Otprilike u isto vreme prilog sa pesmama i biografijom sam takođe putem mejla poslao i redakciji Koraka, književnog časopisa iz Kragujevca. U roku od svega desetak dana mi je odgovoreno da će moje pesme biti objavljene u januarsko-februarskom broju ovog časopisa za 2009. godinu. Kada je za to došlo vreme, zatraženo mi je od strane administracije časopisa da im pošaljem svoj JMBG i broj računa. Zatim sam na kućnu adresu dobio ugovor koji sam potpisao i poslao nazad časopisu. Uskoro mi je na tekući račun legla uplata na ime honorara, a nedugo posle toga sam na kućnoj adresi primio dva autorska primerka časopisa. Naglašavam da suština uopšte nije u činjenici isplate honorara (jer koji neafirmisani autor može danas u Srbiji živeti od honorara, a treba razumeti i same časopise koji imaju poteškoća sa finansijama), već u činjenici da sam se osetio prijatno iznenađen zbog pristojnog ponašanja.
Možda je u tome i nekakav zaključak, ako ga uopšte ima. Kada će nas iskustvo naučiti da ne budemo iznenađeni pristojnošću, već da je prihvatimo kao nešto normalno i podrazumevajuće? Kada će se stvari promeniti?
Vladimir Stojnić
Нема коментара:
Постави коментар