Aleš Šteger

CIPELE

Paze,

Da se put meko utiskuje u tebe.

Šuštavi vesnici između tebe

I sveta tragova koji se međusobno brišu.

Od kože i šavova.

A tvoji su sašiveni od reči kože i šavova.

Čuvaj ih.

Možeš biti go i bez ičega, ali,

Sa cipelama na nogama nikad nećeš biti siromašan.

Zato, neka nikada ne ostanu skrivene,

Ćušnute pod krevet,

Odbačene u orman, zaboravljene na tavanu.

Spavaj s njima.

Kupaj se u cipelama.

Vodi ljubav obuven.

Neka te uvek upozoravaju

Da si ovde samo u kratkoj poseti.

I da ćeš uskoro morati dalje.

Ne izuvaj ih nikada.

Kada ih budeš, putovanju će doći kraj.

Pokopaće te kao ciganina,

Bosog i bez imena.

ALEŠ ŠTEGER (1973)

preuzeto iz Sarajevskih svezaka

prevod sa slovenačkog: Ana Ristović