U nedostatku pisanog originala, donosim svoj prevod njegove poeme Na Kritu sa Minotaurom, a na ovom linku možete poslušati pesmu na portugalskom i francuskom, koju čita prof. Kilije.
Na Kritu sa Minotaurom
1.
Rođen u Portugalu, od roditelja Portugalaca,
otac Brazilaca u Brazilu, možda ću postati i Amerikanac kad budem živeo tamo.
Skupljaću nacionalnosti kao što se presvlače košulje,
oblačiću ih, odbacivati, uz dužno poštovanje
prema odeći koja se nosi, a koja nas je islužila.
Ja sam sam sebi domovina. Domovina
u kojoj pišem jezik je u kom sam se, sticajem generacija,
rodio. A snagu da radim i živim daje mi
gnev prema ovom neljudskom svetu
jer u drugi svet ne verujem, jer sve što želim je
da postane drukčiji nego što jeste. Ali, ako jednog dana zaboravim sve,
nadam se da ću moći da ostarim
pijući kafu na Kritu
sa Minotaurom,
pod budnim okom bestidnih bogova.
2.
Minotaur će me razumeti.
On ima rogove, kao i svi mudraci i neprijatelji života.
On je pola čovek, pola bik, kao i svi ljudi.
Silovao je i proždirao device, kao i sve zveri.
Sin Pasifaje, bio je brat jednog Rasinovog stiha,
koji je onaj kreten Valeri nazvao jednim od najlepših stihova „jezika“.
Bio je i Arijadnin brat, okovali su ga u lavirintu u kom je i skončao.
Tezej, junačina, kao i svi grčki junaci, kurvin sin
smejao mu se u brk, njegov cenjeni brk.
Minotaur će me razumeti, popiće kafu sa mnom dok se
sunce bude spokojno spuštalo u more, dok se senke,
pune nimfi i dokonih efeba
budu nežno rastvarale u našim šoljama,
poput šećera koji ćemo mešati prstom prljavim
od traganja za poreklom života.
3.
Tu hoću da dospem nakon što razbacam
život na četiri strane sveta, rasut u paramparčad, kako reče
jedan ubogi siromah koga Minotaur nije čitao, zato što,
kao i sav svet, ne zna portugalski.
A ja pak ne znam grčki, iz pouzdanog izvora.
Pričaćemo na volapiku, pošto ga
nijedan od nas ne govori. Minotaur
nije govorio grčki, nije bio Grk, živeo je pre Grčke,
pre svih tih učenih sranja u kojima smo ogrezli vekovima,
koja su israli naši robovi, koje ćemo srati mi sami, kad budemo
robovi drugih. Uz kafu,
pričaćemo jedan drugom šta nas muči.
4.
Rasprodaju nas i kupuju zajedno sa domovinama, pošto
nema domovina koje se mogu prodati toliko skupo da bismo se postideli
što im pripadamo. Ni Minotaur ni ja
nećemo nikakvu domovinu. Samo kafu,
aromatičnu, jaku, ne arapsku, ni brazilsku,
ni iz Fedekama ni iz Angole, niotkud. Već kafu
koju ću, sinovski nežno,
gledati kako curi sa njegove bikovske brade
na njegova kolena čoveka koji ne zna
da li je od oca ili majke nasledio
zavijene rogove koji krase
njegovo plemenito čelo, starije od Atine, i ko zna,
od Palestine i drugih turističkih,
izrazito patriotskih mesta.
5.
Na Kritu, sa Minotaurom,
bez stihova, bez života,
bez domovine i duha,
bez ičega i ikoga,
osim svog prljavog prsta,
spokojno popiću kafu.
Žorže de Sena (1919-1978)
Prevod sa francuskog: Bojan Savić Ostojić
Prevod na francuski: Michelle Giudicelli (objavljeno u: Anthologie de la poésie portugaise contemporaine ; Gallimard, 2003, p. 45-47)
Prevod sa francuskog: Bojan Savić Ostojić
Prevod na francuski: Michelle Giudicelli (objavljeno u: Anthologie de la poésie portugaise contemporaine ; Gallimard, 2003, p. 45-47)
Нема коментара:
Постави коментар