Antun Branko Šimić

SVETLOST

Šta je tako kao svetlost
Tako lako, blago, tiho, bistro
Tako svetlo
Voda je teška, tamna i šumori
Svetlost pokraj nje laka, tiha, blaga, nema
uklanjajući se ispred pokreta, dopuštajući
da kroz nju trčiš bez i najlakšeg otpora
To svetlo ništa
Ta radost oku

Preobraženja, 1920.

Nenad Jovanović

MLEKO 



Jedan stanar muzicira veštačkim vilicama, 
drugi debatuje s kućnom gamadi, 
treći se samome sebi udvara, 
samog sebe prosi i izvodi pred oltar. 

Četvrti, petogodišnjak, tragičnim 
glasom izgovara: 

"Mleko". 

Do njega je - odignuta od tla i bela 
poput tečnosti što joj iz dojki curi 
na linoleumske kvadrate - 

mati. 

Pomišljam: reč "mleko" bi uvek 
trebalo izgovarati tako - 
tragičnim glasom. 

I vidim (očima ćilibarskih dužica): 
komšija muzičar klima glavom, 
i komšija polemičar to čini, 
glavom klima i sopstveni bračni drug. 

Nesvesni svoje sloge i 
njene avetnosti. 

Delfini

(Povelja, Kraljevo, 2014.)

Nebojša Vasović

ZA GARIJA SNAJDERA


To odsustvo nečega u vazduhu
da bi galeb dok leti
mogao da skrene levo
ili desno - šta je to?

Zrna pirinča
u tvojoj zdeli
u okolini San Franciska,
zrna pirinča.

I sojin sos preko pirinča,
slani atomi boje joda.

U tvojoj kući šta radi
tvoja duša,
ako je duša
šta će onda u kući?

Dišeš kao neko ko zna da
diše    ponekad zapišeš
ono što nije neophodno
da se zapiše    ne diše

Govoriš skladno kao sama
priroda - znači još
nisi dovoljno
Gari!

Znači, bićeš Gari
jednog dana.
Žalim te
već sada.

Muzika roba 

Nolit, Beograd, 1992.

A g 0 n n° 27

Dvadeset sedmi Agon otvaraju prevodi egipatskog pesnika francuskog izraza, Edmona Žabesa (prevod Bojana Savića Ostojića), kao i američkih pesnika Veldona Kiza (prevod Vladimira Stojnića) i Keneta Koha (prevod Roberta G. Tilija).
Nove stihove u rubrici poezija objavljuju Tibor Hrs Pandur, Frane Marčelić, Romeo Mihaljević i Milan Drašković.
Rubriku o poeziji otvara esej Bojana Markovića posvećen slovenačkom klasiku Srečku Kosovelu, a čine ga i prikazi najnovijih pesničkih knjiga koje, sem potpisnika ovih redova, potpisuju Nađa Bobičić, Milica Ćuković i Marko Stojkić. 

Bojan Savić Ostojić

prevedena poezija
Edmon Žabes: Vrata za spasavanje
Veldon Kiz: Poslednji čovek
Kenet Koh: Spavati sa ženama

poezija
Tibor Hrs Pandur: Svako za sebe Bog protiv svih
Frane Marčelić: Neugodno je lijepo
Romeo Mihaljević: Mirno, u najtamnijem viru
Milan Drašković: Jutarnje misli 

o poeziji

esej 
Bojan Marković: Kosovel crno obrubljen 

prikazi

Nađa Bobičić: U binarnim opozicijama (Danica Vukićević: Svetlucavost i milost)
Milica Ćuković: In(ter)vencija inventara (Slobodan Ivanović: Osobine)
Marko Stojkić: Samba i gnoza (Saša Jelenković: Gola molitva)
Bojan Savić Ostojić: Bodovi mreže (Petar Miloradović: O zelenom kamionu i drugom)

Zvonimir Mrkonjić

MICHAUXOVA VELIKA BORBA


On ga oprndači i prileđi zemlji;
On ga graba i skrominja dok ne zadropće;
On ga druzgara i glaboće i baruši mu ušture;
On ga pratljači i tropara,
Topuzi ga stopo na sto i stepe na ste.
Na kraju ga ispredokusuri.
Drugi krzma, otprahuje se, plasne, kosprči se i mlavi.
Brzo će s njime biti svršeno;
Onda se pribre i zaštrokne... ali zaludu,
Obruč što se toliko kotrljao sruši se.
Abrah! Abrah! Abrah!
Klonu noga!
Puče ruka!
Krv poteče!
Rujte, rujte, rujte,
Ženture što ukrug urlate u rupce,
U loncu njegova trbuha krulji velika tajna;
Čudimo se, čudimo se, čudimo se,
Zurimo u vas,
I mi tražimo Veliku Tajnu.

Zvonimir Mrkonjić (1938)

iz Knjige pesama mlađih jugoslovenskih pesnika 

priredio Aleksandar Petrov

(lektira za VIII razred) 

1978.

Pomoć žrtvama poplava

Sredstva za pomoć žrtvama poplava možete donirati slanjem poruke na sledeće brojeve:

Srbija: 1003 
Bosna i Hercegovina: 1458
Hrvatska: 060 90 11

Sve informacije o centrima za prikupljanje sredstava, rasporedu donacija i volontera u Srbiji objavljuju se na stranici info.poplave.rs.

Objavljujemo telefone opštinskih kriznih štabova u Beogradu.


Čukarica 3052-120, 3052-130
Novi Beograd 3106-872
Palilula 3236-221, 069/8266-520
Rakovica 7850-175, 7850-176, 065/3582-582, 3582-582
Voždovac 2449-729, 064/8788-087, 064/8787-885
Zemun 3778-439, 3778-440, 3778-441, 2614-500
Zvezdara 3405-771
Barajevo 8302-118, 8300-310
Grocka 8501-312, 8501-162, 066/8062-071
Lzarevac 8123-191
Mladenovac 8241-610, 8241-604
Surčin 8442-111, 8443-762, 8443-763, 8443-759
Stari Grad 3220-721
Vračar 3081-400
Sopot 8251-232
Obrenovac 064/8322-674
Savski Venac 011-2061-782,
Savski Venac 2061-845

Oskar Davičo

VAN ZVERINJAKA 

Razlika je: zver leži na boku.
Pokrivena je novim snegom. Divljači je na
leđima otvoreno još jedno oko. Pripada smrti. Ali
ja ne zovem nikog da mi
oba oka zaklopi. Bilo bi mi lakše kad bi
neko to učinio. Jer ionako
ništa ne vidim. Ni nove pahuljice,
ni sebe koji ih čak i ne osećam
a ležim opružen preko belog busena
pod nabusitim nebom. Ravnodušan sam skoro na
svoju nemoć pred prazninom, snalažljivijom od
mene: nije nikad ništa posedovala. Ni
oči, ni običajnu potrebu da ih neko zaklopi
dlanom koji prelazi preko njih u času kad
prestanu da služe gledanju što ionako
ne uočava dovoljno.

Krov oluje (izabrane pesme, KOV, 2008, 

priredila Milica Nikolić) 

izvorno objavljeno u knjizi 

Mitološki zverinjak smrti (Narodna knjiga, 1987)