VAN ZVERINJAKA
Razlika je: zver leži na boku.Pokrivena je novim snegom. Divljači je na
leđima otvoreno još jedno oko. Pripada smrti. Ali
ja ne zovem nikog da mi
oba oka zaklopi. Bilo bi mi lakše kad bi
neko to učinio. Jer ionako
ništa ne vidim. Ni nove pahuljice,
ni sebe koji ih čak i ne osećam
a ležim opružen preko belog busena
pod nabusitim nebom. Ravnodušan sam skoro na
svoju nemoć pred prazninom, snalažljivijom od
mene: nije nikad ništa posedovala. Ni
oči, ni običajnu potrebu da ih neko zaklopi
dlanom koji prelazi preko njih u času kad
prestanu da služe gledanju što ionako
ne uočava dovoljno.
Krov oluje (izabrane pesme, KOV, 2008,
priredila Milica Nikolić)
izvorno objavljeno u knjizi
Mitološki zverinjak smrti (Narodna knjiga, 1987)
Нема коментара:
Постави коментар