A g o n 2 6

Prevedena poezija novog broja Agona donosi izbor iz nove mađarske poezije koji je sačinio Roland Orčik i propratio uvodnim tekstom. Zastupljeni autori su Atila Šandor Pal (u prevodu Ivana Pavičića), Kata Nađ i Oršoja Fenjveši (u prevodu Sandre Buljanović). 

Nove stihove objavljuju Ivana Velimirac, Ilhan Pačariz i Ivan Šamija.
U rubrici „o poeziji“ nastavljamo s prikazima najzanimljivijih pesničkih knjiga objavljenih u regionu.

prevedena poezija
Roland Orčik: Bajkoviti pejzaži traume: o najmlađoj mađarskoj lirici
Atila Šandor Pal: Ne znam šta znači reč pra
Kata Nađ: Kuhinjski dnevnik
Oršolja Fenjveši: Devojčice pretvorene u šetalište

poezija
Ivana Velimirac: Izlazak zveri sa izlaženjima iz životinja
Ilhan Pačariz: Pišanje pod pseudonimom
Ivan Šamija: Projekat Poljska

o poeziji: prikazi
Goran Lazičić: Sloboda iza rešetaka (Zvonko Karanović: Kavezi)
Marko Pogačar: Poslije orgije (Brane Mozetič: Banalije)
Jelena Nidžović: One good ride (Marko Stojkić: Šecele)
Marjan Čakarević: Barok. Pičkematerine (Bojan Marković: Riba koja je progutala svet)
Danilo Lučić: Atlas u sivom odelu (Miodrag Danilović: Sivi zbeg)

I na kraju jedan jubilej: 

prvi broj Agona objavljen je pre tačno pet godina. 

Uživajte u čitanju,

Bojan Savić Ostojić

IDIOT BALKAN / Tibor Hrs Pandur

Krajem januara, Paraliterarna organizacija I.D.I.O.T. iz Ljubljane objavila je specijalni broj istoimenog časopisa, koji je posvećen savremenoj književnosti u regionu. Urednicima časopisa, Urošu Prahu i Tiboru Hrsu Panduru, u uređivaju su pomogli regionalni urednici Goran Karanović (Bosna i Hercegovina), Vladimir Đurišić (Crna Gora), Danijel Jendriško (Hrvatska), Ivan Antić i Bojan Savić Ostojić (Srbija). Rezultat je dvojezični izbor poezije i proze novih autora iz pet republika bivše Jugoslavije, i to prvi u nizu planiranih.  

*** 

Tibor Hrs Pandur 

Bonnie & Clyde 

Bonnie pleše, ko jo Clyde odpre 

Clyde odreši očetovih dram 

Ko vidi, da lahko ima podporo 

Ko Clyde vrti muzko Bonnie pleše 

Ko ima sigurnost da lahko pleše čez vse ovire 

Dedovane bolezni 

Predsodbe okolice 

Krike mam 

Pritiskov pričakovanj 

Ljubi življenje 

In ceni vsak gib trenutka 

Kot dragocenega, podarjenega in danega 

Bonnie pleše hvaležnost 

Ko Clyde rola Bonnie pleše 

I mašta budučnost obeh 

Pleše prihodnost 

Zajema z veliko žlico 

Trenutke skupne sreče in malih stvari 

Podarjenih kot čudež na zemlji 

Čas aktivnosti in čas počitka 

Čas za hrano in čas prebave 

Čase setve, čase žetve 

Pleše izse vse stvari 

Ki jih sploh slutila, da jih ima v sebi 

Ko Clyde rola Bonnie pleše hvaležnost 

Da sta lahko tukaj na zemlji 

Brez drame 

Srečna in mirna in skupaj 

* 

Bonnie & Clyde 

preveo Romeo Mihaljević 

Bonnie pleše kad ju Clyde otvori 

Clyde je izbavi iz očeve drame 

Kad vidi da može i ima podršku 

Kad Clyde pušta muziku, Bonnie pleše

Kad je sigurna da može, pleše preko svih prepreka 

Nasljednih bolesti 

Predrasuda okoline 

Majčina vrištanja 

Pritisaka očekivanja 

Voli život 

I cijeni svaki pokret trenutka 

Kao dragocjen i poklonjen 

Bonnie pleše zahvalnost 

Kad Clyde rola, Bonnie pleše 

I zamišlja zajedničku budućnost 

Pleše budućnost 

Grabi velikom žlicom 

Trenutke zajedničke sreće i malih stvari 

Darovanih kao zemaljsko čudo 

Vrijeme aktivnosti i vrijeme odmora 

Vrijeme za hranu i vrijeme za probavu 

Vremena sjetve i vremena žetve 

Pleše iz sebe sve te stvari 

Za koje nije ni slutila da ima u sebi 

Kad Clyde vrti, Bonnie pleše zahvalnost 

Što mogu biti ovdje na zemlji 

Bez drame 

Sretni i mirni i zajedno 

Idiot Balkan, 

Ljubljana, 

januar 2014. 

Бранко Ве Пољански

ПУТ У БРАЗИЛИЈУ

Још вреди весели закон статике 
Страва у мраку 
Канадиан Пацифик сече Америку 
Заудара гонореја 
Алиагић мисли да су црви паметне звери. 
Београд у Цириху 
7.77 
Вертикално руши се кубус времена 
Линије свију ствари склапају се у 
Јесам 
Мислим поћи на море 
Страх ме шкорпиона 
Веселим се музици оркестриона 
Улица пуна олује смрди по муњевини. 
Морски пси још се нису опаметили 
За катедрама падају драстичне псовке 
на пионире новог времена. 
Гладио сам данас једној жени ногу 
кроз свилену чарапу. 
Осетих сву лепоту С. Х. С. поезије 
пре зенитизма. 
Вратио сам се са Гаурисанкара 
да у својој соби отпутујем за Бразилију. 

1922. 

Бранко Ве Пољански, Паника под сунцем, 1923.

(Паника под сунцем/Тумбе/ Црвени петао, Жива прошлост, Београд, 1988)

Agon br. 25

Tomasu Klingu je posvećeno dvadeset peto izdanje Agona. Ovaj nemački pesnik se pročuo osamdesetih godina nekonvencionalnim čitanjima i poezijom koja se oštro suprotstavljala aktuelnoj paradigmi. Načelna bliskost sa pankom i dadom doprinela je njegovom prevratničkom imidžu. U poznijim knjigama, Kling je postepeno odbacio pozu buntovnika, ali je zato nastojao da prevrat dublje ukoreni u tradiciji jezičke poezije, pozivajući se na Celana, Bena, usmenu poeziju, pa čak i Katula. Njegov uzbudljivi itinerarij čitaocima Agona je predstavio Marko Stojkić, koji je sem poezije preveo relevantne tekstove o autoru, intervju i napisao autorski uvod u temat.

Poezija donosi nekoliko ekscesa: uz Mikroeseje pesnika Nenada Miloševića objavljujemo dva autora bloga Orikardu, od kojih se jedan zove Rikardo, a drugi Rikardo, ali koje je po pismu ipak moguće razlikovati, nove stihove Nadije Rebronje, kao i jednog od urednika Agona, potpisnika ovih redova. Uživajte u čitanju.

Bojan Savić Ostojić

SADRŽAJ

prevedena poezija

TOMAS KLING Neko bilo kakvo sve

poezija

NENAD MILOŠEVIĆ: Mikroeseji

RIKARDO: Ništa nije kao što izgledam

RIKARDO: Jedva čekam da prođem testerom kroz njega

NADIJA REBRONJA: Flamenko utopija

BOJAN SAVIĆ OSTOJIĆ: Plagirajući Dobrog Isaka

o poeziji

MARKO STOJKIĆ: Klingologija

HERMAN KORTE: Pesma lovca na glave

ENO ŠTAL: Tomas Kling u duhu panka

TOMAS KLING: Jezička instalacija br. 2

Intervju s Tomasom Klingom

Knjižuljak 2: Slobodan Ivanović - OSOBINE

Drugi naslov Knjižuljka je knjiga pesama Slobodana Ivanovića, OSOBINE. Uz recenziju urednika, donosimo i jedan odlomak iz knjige. 

***

U Osobinama Slobodana Ivanovića prisustvujemo vrtoglavo postupnom inventaru definicija. Najpre nam se učini da je pesnik opsednut predmetima, naročito onima koji su, po tradicionalnim očekivanjima, pesnički nepodobni. Fiokama, prevoznim sredstvima, špilovima karata, parčićima mesa, merdevinama po ostavama – pesnik upućuje poslanice i omaže, čiji se ton katkad bliži molitvi.  

A onim čisto literarnim simbolima pesnik rado prilazi kao da su samo predmeti, naoštren da ih sroza jer ih smatra olupanim. Vatra će u Osobinama istovremeno lizati i nebo i još nepredvidljiviju „ploču u šporetu gdje zagorijevaju pite i pečenja“. Revolucija će se svesti na „izvrtanje džepova“ i kafom ispečen jezik.

Najveća virtuoznost ove knjige jeste u tome što ne zapada u virtuoznost, što se ne zatvara u sistematično crpljenje jedne „stilske vežbe“, nego i sebe, iz pesme u pesmu, sve jasnije i sve mekše, suvereno i anarhično prevazilazi.

I ko bi se nadao paradoksu da ovakvu knjigu otvara jedan gotovo dadaistički stih: Osobine svijeta su fizičke i nisu za pjesmu? Jesu, jesu! Ali za neku posve osobenu.

***

VATRA

Vatra je proizvod porasta temperature u drvetu ili
kaminu, plava po obodima, vatra je besprizoran i lak
način da se uguše ideje i ljudi, produkt vatre je moguće
ušmrkati pa u sebi nositi pretke, iz vatre se rodio samo
pjesnik Goranu i par Konanovih ptica, oblici vatre se preko
ugljenisanih prstiju mogu prepoznati na crveno nalakiranim
noktima, vatra daje zimsku pucketavu idilu, njome se
potpaljuju zemlje i produkt je besjeda na gori, vatrom
se otvaraju prozori i zatvaraju kapci, vatra je mjesto kruga
kao rudimentarnog oblika vatre i svaki se plameni jezik
dizao i lizao nepredvidivo nebo ili ploču u šporetu gdje
zagorijevaju pite i pečenja.

Slobodan Ivanović (1988)

Osobine

Udruženje građana Knjižuljak, Beograd, 2014. 

biblioteka Patenti 

ISBN: 978-86-6377-001-0

(foto: Goran Savić Ostojić)

Đerđ Petri

KRAJ SEZONE

Iz zla klija ipak i jedna dobra stvar:
neodložno postaje ono što se odlagalo.
Kada čovek umre, ne može biti mrtviji:
završena su meruckanja, stupnjevi.
Ali može da se odluči: hoće li goreti ili trunuti.
(Pod pretpostavkom da je napravio testament.)
I dok trune (ili je kremiran)
nastavlja se jadna zemaljska rabota:
marljivo se vrtimo levo desno kao crvi.
Nisu ni poslednji ovi poslednji dani:
pakovanje, švrljanje, čekanje voza,
još jedna kafa, pivo, sendvič, konjak,
pod nogama škripi zaslepljujući, sveži šljunak;
i u gasnućoj svetlosti dana:
prašnjave muštikle, crvene klupe.


HORACIJEVSKA

Izdržavam već i bez voznog reda život u tišini,
povukao bih se besvestan među kokoši i svinje.
Krpio bih ogradu, zamenjivao ponovo slomljen crep
i radovao se ako bi nežna cvetala tikva.

Ambicija imam koliko i mrtvac u grobu
koga crvi dirkaju i koji nad svojim prolaznim
telom zamišlja večni nadgrobni spomenik.
Dosta sam živeo i video. Svoje preostalo
vreme provešću otvorenih očiju
sedeći na ulubljenom koferu
u popljuvanoj čekaonici punoj čikova.
I bez novina, duvana, pića što razgnevljuje.

U džepu imam još nekoliko krivih cigareta,
naći će se slatkog likera u bačenim flašama.
Vatru će mi dati neka skitnica. I pokriću se
svojim lošim snovima o moći, nasilju.
Sanjaću da sam policijski pas svetle dlake.

Pretvorim li se u smeli razum, zlo će me zaobići.
Samo će ukiseljeni Mlečni put da širi gangrenu
na mojim izranjavanim duhovnim stopalama.
Dok ne stignem u pristanšte Stiksa.


Đerđ Petri (György Petri, 1943 - 2000)

sa mađarskog preveo Oto Horvat

iz časopisa Povelja, broj 3/2013

in memoriam: Amiri Baraka

čak tamo na zapadu

Jednostavno

kao otvaranje očiju. Samo

postepeno ulaženje u stvari.

Jutro: jedna se suza rasprskava

na drvenom stubištu

očiju moje dame. To presipanje

zelenila. Lišće. Njegova

stalna sveobuhvatnost. Kao stari

narkosi na Šeridanovom skveru, očiju

hladnih i pupčastih. Pa pesma koju

peva Nat Kol ... Sav ovaj grad

i zamršeni nered

godišnjih doba.

Ne može ni da se pomene

nešto tako apstraktno kao vreme.

Pa ipak (saginješ se u gustom

pramenju jeftinog mirisa; sva

moguća pitanja naviru ti na usne,

dok se ne ugušiš i padneš mrtva

na kitnjasti tepih). Pa ipak,

senke će da ti se razmile po puti

i da sakriju tu tvoju smutnju, tvoje laži.

Ima i nedopadljive paprati

ispod prozora

gde se skrivaju mačke. Mjauču

odande noću. I na vrućini,

mokreći na moje lale.

Čelična zvona, kao opaka

neumivena Sfinga, potežu se u sumrak.

Jalove stare ubice, već stolećima

plesnjivih očiju.

Razdiru me te misli

o godišnjim dobima, o tome kako prolaze,

kako prolazim, i sama moja mladost, ta

zrela slast mog života; otiče...

Kao gorostasna majmunčad

što glođe svoje lobanje

i sa smišljenom svirepošću

isisava mozgove.

Nije potrebna

iznemogla

lepota, dotrajalog

nejakog daha. Podmukli teret

crvljivih snova. Tirezijin

izanđali kokotan.

Koračanje u more, dok ti se školjke

upliću u kosu. Sirovi

talasi čupaju jezik.

Sklapanje očiju. Prosto

naprosto. Lebdiš.

sa engleskog preveo Dragoslav Andrić

Amiri Baraka (1934 - 2014)