***
Imaš mapu sveta za mene/ i kartu
neba: razbijenu sliku smisla; ti/ krećeš
svoje bokove u krugu koji je san i tišina, jer
menjaš imena stvarima i ostaješ u mom pogledu.
Ja se krećem po raskrsnici bez imena
i signala. Između reči koje borave na granici.
***
reč što je ne izgovaraš, ona je koju
vidiš. ovo pomračenje/ ova definitivna
močvara/ ovaj kamen koji nosim isklesan
na grudima (uostalom - znaš to - pesnici često
klešu vlastiti grob. ili ćutanje. danas).
reč što je ne uspevaš reći nepokretna je šaka
telo sabrano u malo slogova prosutih u besu
sklopljene oči. prijatelji/ neizvesni/ što odlaze.
BLACKBALLY
nema više nikog - i možda nikada
nije ni bilo - ovde/ u tresetu i beloj smoli
zemlje. Među stenama. Među tamnim
rečima. Ostaje blizu nepristupačni grad/ oštrih
uglova i uličice: ući je kao poneti treset
u džepovima/ kao sagoreti u uglovima.
U sobi. Kretati se ćutke/ mereći
glasove/ udisati pepeo sa lica/ oblutke i
zvukove/ tražeći znakove mrtvih možda: tanušna
ruka pokazuje na kameni krst. Zatvoreni u
kući, gledamo izoštrenu liniju senke.
Fabricio Lombardo (1968)
sa italijanskog preveo Dejan Ilić
Нема коментара:
Постави коментар