GLEDAO SAM KRETANJE NEBESKOG SVODA
Ukočenih mišića Gledao sam
kretanje nebeskog svoda
Izlaza nije bilo u šipražje
Opuštenog reka bi me odnela u
neki drugi svet Potonuti
Sanjao sam taj san godinama
Bio sam I blagi osmeh pratio
slike Iza lelujanja zavese
Bio Gledao sam kretanje
nebeskog svoda Zadovoljan
položajem svoga tela Odluku
je izmenila slučajna okolnost
Kad sam napokon imao priliku
da se rešim svih neprilika
"Jedna pesma iz Glave na panju, nazvana je Gledao sam kretanje nebeskog svoda, potpuno je sećanje. Bio sam ošamućen. Bio sam u reci. U Dunavu. Davio sam se. To se u stvarnosti dogodilo. Ceo događaj preneo sam precizno u pesmu. Nikakvog odstupanja, niti mistifikacije. Pesma je preslikan događaj, pesma je sećanje. Ali ipak nije samo to. "Sanjao sam taj san godinama" i "Kada sam napokon imao priliku da se rešim" su iz drugog sećanja. Ili iz mašte. To ne bih razrešavao niti u mašti niti u sećanju. Možda je sve to "slučajna okolnost"?
iz razgovora s Mihajlom Pantićem
Deset razgovora, Slobodan Zubanović i M. P.,
Matica srpska, 1992.
Нема коментара:
Постави коментар