понедељак, 1. мај 2023.

Milutin Petrović

GLEDAO SAM KRETANJE NEBESKOG SVODA


Ukočenih mišića         Gledao sam

kretanje nebeskog svoda

Izlaza nije bilo u šipražje

Opuštenog reka bi me odnela u

neki drugi svet         Potonuti

Sanjao sam taj san godinama

Bio sam         I blagi osmeh pratio

slike        Iza lelujanja zavese

Bio        Gledao sam kretanje

nebeskog svoda     Zadovoljan

položajem svoga tela    Odluku

je izmenila slučajna okolnost

Kad sam napokon imao priliku

da se rešim svih neprilika




"Jedna pesma iz Glave na panju, nazvana je Gledao sam kretanje nebeskog svoda, potpuno je sećanje. Bio sam ošamućen. Bio sam u reci. U Dunavu. Davio sam se. To se u stvarnosti dogodilo. Ceo događaj preneo sam precizno u pesmu. Nikakvog odstupanja, niti mistifikacije. Pesma je preslikan događaj, pesma je sećanje. Ali ipak nije samo to. "Sanjao sam taj san godinama" i "Kada sam napokon imao priliku da se rešim" su iz drugog sećanja. Ili iz mašte. To ne bih razrešavao niti u mašti niti u sećanju. Možda je sve to "slučajna okolnost"?

iz razgovora s Mihajlom Pantićem
Deset razgovora, Slobodan Zubanović i M. P., 
Matica srpska, 1992.


Нема коментара: