Да би ове дефиниције одјекнуле, потребно је да завлада тишина. Односно, да на кратко заборавимо да сви имамо нешто да кажемо. (Чак и да се не питамо како би ови одговори данас звучали.)
изобиље
изобиље то је неко биље
што се набије у земљу
па после само избије
и има неко лишће
и то се боље једе
али није лепо
зато што је спанаћ
изобиље је
када те избију на ливади
изобиље је
што избијемо неком нешто из главе
изобиље је
што мајмуни стално једу
изобиље је
што бију децу неким биљем
лакомост
лакомост је кад велика киша падне
па однесе лако мост
лакомост је оно црвено што се мажу нокти
мој брат што је велики па му је лако
лакомост је кад идеш бос преко моста
кад нешто хоћеш да једеш а оно нема
лакомост је неки лак мост
и кад неко некога на силу грли
освета
кад те неко тужи
па му плазиш језик
када има струје
па видиш сијалицу
кад су неком човеку
полупали прозоре
кад ујутру
свиће освета
подло је
кад се удариш испод лакта
кад не смеш да подвириш
под кревет за кликере
кад се под подлије
што си увртео чесму
кад је пацов у подруму
кад јарац има рогове
Оловка пише срцем
аутори: анонимне девојчице и дечаци 4-14 година
извор: Институт за психологију у Београду
приређивачи: Вера Рупник и Будимир Нешић
треће издање: Бигз, 1972.
Нема коментара:
Постави коментар