Nova Knjižuljkova biblioteka, Veliko delce, otvara se obnovljenim izdanjem prve knjige Tomaža Šalamuna, Poker, koja je originalno objavljena 1966, u samizdatu.
Na srpskohrvatski ju je preveo Josip Osti.
Poker ne samo da je odredio dalji
put svog autora, budućeg najvećeg slovenskog pesnika, buduću pošast (right?), nego je svojim nonšalantnim
iznalaženjem slepih puteva stvorio vodeće glasove poezije koja se piše na ovim
prostorima: Maleša i Despotova, Kopicla i Makovića.
Poezija, kao i Ljubljana, postoji
pre ili posle Pokera. Ali nikako mimo
Pokera.
Njegova ikonoklastičnost je
klasična.
Njegova efemernost epohalna.
Bojan Savić Ostojić
Č A J
Čaj tačno zna
zašto je samo čaj
i ne mora da bude Katilina
i opet javlja se ono davno
kako sam sjedio
u smeđem gabarden odijelu u Brugesu
i jeo nešto slično lignjama
a Sicco van Albada moj prijatelj
sin crvenokose Jevrejke
prijateljice mog oca
kako mi neprestano prigovara
vrati se
vrati se na Beffroi
jer sam tamo zaboravio svoj brodzak
kad sam buljio u beginke
kako dolaze
labuđe potapljanje
Memling Gruuthuus
i u Christine
kako objašnjava legendu o Svetoj Ursuli
a onda reče Content
belgijski ginekolog
poznavao sam Marinija lično
takva pacarela
to nije nikakav konj
tada mi je prvi put
strašno zaškripala podloga
Tomaž Šalamun
P O K E R
preveo Josip Osti
Udruženje građana Knjižuljak,
Biblioteka Veliko delce,
Beograd, 2014.
Više o autoru, kao i nekoliko odlomaka iz Pokera možete pročitati u tematu objavljenom u časopisu Agon (broj 23/ januar-mart 2013).
Нема коментара:
Постави коментар