Mersije i Kamije je prvi roman koji je Beket dovršio na francuskom, i to 1946. Objavljen je, međutim, tek 1970, nakon što je autor dobio Nobelovu nagradu. Englesko izdanje, u Beketovom prevodu, koje se pojavilo nekoliko godina kasnije, skraćeno je za trećinu.
Ova knjiga se dugo nalazila na margini "centralnog" dela Beketovog opusa. Međutim, ona ne samo da nije marginalna već je, bez obzira što je na francuskom, poslednji tekst koji pripada autorovom "irskom ciklusu" (zajedno sa knjigama Marfi i Vot). Ujedno, u ovoj knjizi je prvi put u Beketovom opusu centralno mesto dato dijalogu: u njemu se već formuliše "drama govora", koju će autor potom razviti u Čekajući Godoa i drugim komadima.
Mersije i Kamije, dva starca "s dušom mladića", pripremaju se za odlazak iz neimenovanog grada, odriču se, ne bez muke, svega što su poneli na put i usput, beskrajno razgovarajući o važnim glupostima, shvataju, bez imalo drame, da se nalaze na jednom mnogo važnijem putovanju, na koje ne mogu zajedno poći, i da je potpuno nevažno hoće li ikada napustiti grad.
*
Šta kažeš da bacimo mantil? reče Kamije. Šta će nam?
Odlaže dejstvo kiše, reče Mersije.
To je mrtvački pokrov, reče Kamije.
Ne preterujmo ni u čemu, reče Mersije.
Hoćeš da ti kažem najiskrenije? reče Kamije. Onaj ko ga nosi u nelagodi je, i u telesnom i u moralnom pogledu, s istim pravom kao i onaj koji ga ne nosi.
Ima istine u tome što govoriš, reče Mersije.
Pogledaše mantil. Bio je prostrt u podnožju brdašceta. (...)
Šta kažeš da mu se obratim? reče Mersije.
Imamo vremena, reče Kamije.
Mersije razmisli.
Zbogom, stari gabardenu, reče.
Kako se tišina odužila, Kamije reče, I to ti je obraćanje?
Znači, nećemo ga baciti? reče Mersije.
Ostavićemo ga tu, reče Kamije. Što bismo se mučili.
Hteo sam da ga zavrljačim, reče Mersije.
Ostavimo ga ovde, reče Kamije. Tragovi naših tela polako će se izbrisati. Pod dejstvom sunca, on će se presaviti kao mrtvi list.
A da ga zakopamo? reče Mersije.
To bi bilo previše sentimentalno, reče Kamije.
Da ga ne uzme neko drugi, reče Mersije, neki ološ?
Šta nas briga za to? reče Kamije.
Naravno, reče Mersije, ali ipak nas je briga.
Ja odoh, reče Kamije.
On se udalji. Mersije ga ubrzo sustiže.
Možeš se osloniti na mene, reče Kamije.
Kasnije, kasnije, ljutito reče Mersije.
Šta ti je pa sve vreme gledaš iza sebe? reče Kamije.
Pomerio se, reče Mersije.
Ko? reče Kamije. A da, znam. Eno, maše maramicom.
Valjda nismo ništa ostavili u džepovima? reče Mersije.
Raznovrsne poništene karte, reče Kamije, upotrebljene šibice, izbrisane tragove neopozivih sastanaka na marginama novina, klasičnu poslednju desetinu zašiljene olovke, nekoliko prljavih listova toalet-papira, nekoliko kondoma sumnjive nepropustljivosti i napokon prašinu. Ukratko, čitav život.
Ništa što nam je potrebno? reče Mersije.
Kad ti kažem, čitav život, reče Kamije.
Samjuel Beket
MERSIJE I KAMIJE
Lom, Beograd, 2022.
Na ovom linku možete poslušati razgovor o knjizi sa prevodiocem u emisiji "Čitač" Radio Beograda 2, koju uređuje Dragana Kovačević:
https://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/4881734/.html
Нема коментара:
Постави коментар