Branka Čučka (kao ni Ota Tolnaija) nikad nije naodmet. Ovog puta, po jednom starom Aćinovom izboru.
Mogao bi, kad smo već kod toga, taman da napravi jednu novu antologiju (1985-2022), a da bude isto ovako svojeglava i ovako tanka.
DNEVNIK OD 23. NOVEMBRA 1625. GODINE
Ležim na suncu Znojim se Vonjam Smrdim
Lijepo mi je
Znam da mi rastu nokti i dlake Dišem
Malo je sparno
Pipam se Razmazujem znoj Gledam u nebo
Malo me peče Koža je pneumatik Nadimlju se pore Crvenim
Ono drvo liči na DE-mol
Ona površina takođe Trenutak — sve na DE-mol liči
Prevrćem se Dižem Odlazim u hladovinu
Ponešto pijeska ostalo je prilijepljeno za znoj
BRANKO ČUČAK
(1948-2008)
iz Antologije Ključevi (iz novijeg pesništva u Jugoslaviji, 1968-1984) koju je priredio Jovica Aćin
K O V 1984
Нема коментара:
Постави коментар