Нина Живанчевић

Четвртак, девети јун осамдесет треће

Позадина дна у јаванском црвенилу

на дну изолованог духа;

човек испред мене отвара се као пенкало.

"Колико кошта ова књига?" пита,

колико ја коштам? И позадина духа у

непроходним улицама шета; колико

година имате да потрошите?

За један сусрет. Потрошен између две размене

времена и ситнине у облику петопараца.

Прамајка сам фонтане на којој два препродавца

лажног рубља и масака седе и лежерно жваћу ово послеподне,

лимени оркестар свира: Тратаратата

луда жена што продаје виршле пева: АЈЕИОУ

Не преостаје ниједна реч из моје огрлице, а у

постави радног капута зашивено позориште

као продужетак једног изолованог духа.

Мој живот у Холивуду

Љубав ми је млада и лепа и презиме му се завршава на МАН.

Свакога јутра он проводи по четири сата пред огледалом. Свакога

јутра он се осмехује себи и свету е да би се одбранио од сопствене судбине.

Ја се чешљам. Носим тесне панталоне, бријем их на ногама.

Кажем му: Зуби су ти жути, никада нећеш добити ту улогу!

Он купује соду бикарбону и трља њоме вилицу сваки дан. Стрпљив

је; чека на улогу и ту и тамо подиже телефонску слушалицу.

Џим Морисон написао је за њега песму: Она је тако витка и

висока, она је дама што за милост не зна... Морисон умире и

оставља му своју девојку Росану која има педесет година и која

треба да га унапреди у напирлитаном сну Твенти Сенчери Фокса.

Ја имам двадесет и шест година и посматрам мале патке

како пливају у језеру Резеда парка. Оне су лепо васпитане,

беле и потпуно незабринуте за властиту будућност. Патке никада

не возе лимузине, никада не гледају телевизију и страшно су

озбиљне. Оне у потпуности избегавају продуценте. Никада не

носе кожу и ланце, не носе чак ни тесне панталоне - оне су

срећне док се тако брчкају и клизе кроз воду налик Џонију Вајсмилеру,

или пак клизе по површини као Соња Хени. Паткице су рођене

у знаку њиховог даљег рођака Паје Патка који је потуцао Ме

Вест и изградио Холивуд пре неколико столећа.

Љубав ми је лепа и млада и презиме му се завршава на МАН.

Сумњиве стварности

Не подлежу никаквом разматрању - -

очисти нокте, убаци ум и корпу за отпатке или

га продај, купи га, продај, купи, а на столу

остају делићи нечега што си био ти, а ја

морам да носим терет нашег пријатељства, јер

ја продајем поморанџе, а ти добијаш њихов идеални

облик као рођендански поклон; написала сам песму која

не представља твој разлог за плакање, плакао си због мене

јер сам написала једном нешто лоше што је представљало

једини разлог нашем пријатељству у коме се нису

постављала питања већ стварности, а онда си постао

звезда и ја нисам могла да те снабдем небом јер

сам сопствени творац своје песме. Тешки ветрови дувају

и разносе прашину земљом која није звезда већ равна плоча

коју подржавају четири слона. Коперник није био у праву јер

нема ничега округлог у овој соби, а нуклеарне честице нас

подсећају на њихову чудну геометрију у којој

квадрат чучи у облику лопте,

а троугао је шестоугаон и посве весео данас.

НИНА ЖИВАНЧЕВИЋ (1957)

Мостови који расту, Нолит, 1985,

стр. 22, 39-40, 53.

Библиографија Нине Живанчевић