Jovan Hristić

POSLEDNJA PESMA

U ovoj sobi ostaće neko nalik na nas

Da bismo sutradan bili samo onaj koji je već toliko puta sedeo u ovoj istoj sobi pre nas

Da bismo sutradan bili samo onaj koji je na svojim kolenima prepoznao ožiljke onih koji su klečali pre njega

Da bismo sutradan bili samo onaj koji je dodirnuo zid i osetio na njemu ruke onih koji su ga dodirnuli pre njega

I bili i klečali i dodirnuli pre njega

Da bismo sutradan rekli reči koje smo čuli iz usta onih koji su ih rekli pre nas

Pre nas koliko puta pre svih nas

I rekli

I klečali

I dodirnuli

Rukama koje nisu naše a naše su

Kolenima koja nisu naša a naša su

Velikim jezikom koji nije naš ali čiji ukus uporno osećamo u svojim ustima

Jer ćemo sutradan opet biti u ovoj sobi i misliti na onoga koji je iz nje otišao pre nas

UGAO

Ako znaš da iza svakoga danas mora doći

Jedno sutra, ali ne slučajno kao prolaznik

Koji ti se ukaže iza ugla, i ti znaš

Da je to mogao da bude i neko drugi,

Neko ko nije ni onaj prvi, a ni onaj drugi,

Na koga si pomislio, ako znaš

Da je to mogao da bude tvoj sused, ili onaj

Što stanuje na drugom kraju grada, ali ako samo znaš

Da je to morao da bude neko, da je morao

Da se pojavi iza ugla kada si ti nailazio,

Hoćeš li prići uglu i stati

Čekajući da se on pojavi? Hoćeš li mu

Reći: Hajde,vreme je? I on će doći

Čekao ga ti, ili samo prošao ne osvrćući se,

Ali on mora da se pojavi, da te sretne,

Da prođe pored tebe, da te pogleda,

Iako ni on ne zna na kome uglu si ti

Moraš da se pojaviš pred njim isto onako

Kao što se on pojavljuje pred tobom,

Potpuno slučajno - moglo je da bude,

Potpuno slučajno - moglo je i ovako -

Treba samo proći pored njega i pogledati ga

Dobro - jer sutra se bez njega više neće

Moći živeti.

Bibliografija Jovana Hristića

Jovan Hristić (1933-2002)

Sabrane pesme, Rad, 2002,

str. 10, 9.