Bojan Samson

Najzanimljiviji momenti prve pesničke knjige Bojana Samsona, Superblues, su oni kada autor jednom, danas posebno izlizanom modelu narativne poezije prilazi pomoću nadrealističkih i ulipističkih tehnika. Pesme prvog ciklusa ("Reli-reči") poštuju ulipističko ograničenje "logo-reli"(ili parcours obligé: "obavezni redosled"): pesma nastaje na osnovu niza reči koji je zadao neko drugi, ali se pritom poštuje i zadati redosled (mada ovo drugo ograničenje pesnik ne poštuje). Drugo ograničenje koje obeležava ciklus "Šamar pesničkom egu" je jedna moderna verzija nadrealističke igre cadavre exquis: pesma nastaje tako što nekoliko autora (dvoje-troje) ispisuje po stih. "Autori" su imenima, "pošteno" navedeni u podnaslovu.

Ovim, čisto tehničkim pristupom, Samson dekonstruiše izabrani narativni izraz, otvoreno ukazujući na njegove proizvoljnosti, banalnosti, odnoseći se ironično i prema samoj pesmi i prema ideji "autorstva". Da je dosledniji, takav postupak bi podsetio na Perekovo pesničko delo, koje je u celosti upravo jedna velika kenoovska stilska vežba, kojoj je autoironija temelj. Ipak, u drugom delu zbirke su zastupljene i "konvencionalne" pesme, bez ograničenja, koje donekle narušavaju ovu, po meni smeliju, kritičku nijansu Samsonovog izraza, upućenu onome što se danas (anahrono) naziva "beat", underground ili "urbana" poezija.

***

viljuška orhideje cmizdriti crvić

paralelopiped katoličanstvo minić kukuruz

Hir pokreće svemir

Prihvatiću katoličanstvo.

Ti ćeš, Pavle, cmizdriti i žaliti

za još jednom izgubljenom dušom.

Možeš reći da sam crvić,

što gmiže bez ponosa.

Takođe, možeš obući minić

i nositi orhideje u kosi.

Slabo je rodio kukuruz.

Krije li se tu neki dublji smisao?

Na nebu punom ožiljaka

tražim paralelopiped, označen zvezdama.

Gde je sada ona srebrna viljuška

od osam stotina leta?

Apokalipsa opet kasni.

Milan & Bojan

Sveznalica

Konačno sam sreo čoveka

koji zna odgovore na sva pitanja.

Problem je u tome što ja više ne znam

šta da ga pitam.

Kako je to tragično!

Besan zbog toga,

počeo sam šamarati sveznalicu.

A ljudi koji su bili prisutni,

govorili su:

Krivo mu je što ovaj sve zna!

A ja njima kažem:

Sad kad ga sredim,

neće znati ni kako se zove!

Bojan Samson (1978)

Superblues, Matica srpska, 2007.

str. 17, 25.