NEPLIJATELJ NE SPAVA - Milan Milišić

Uvek aktuelna! 

---

Neplijatelj ne spava. A zasto

Ne spava neplijatelj?

Boli ga glava? Luka? Tiba?

Neplijatelj je naoluzan pomocu zuba

Kojih ima puna usta

I oluzje ga zulja

Mozda mu je hjadno

A u klevetu hjadno je gadno –

Neplijatelja muci nesanica

Mozda bline za svoju djecu

Za male neplijatelje

I lazmislja: Na koncu

Sto ce nam mama skuhati u loncu...

Neplijatelj nikad ne miluje.

A zasto neplijatelj ne miluje?

Zato sto stalno spijunila

Stalno iza ugla ploviluje –

I, uklatko, ovako stoje stvali

Sve najbolje kaj smo mi zmislili

Neplijatelj hoce da pokvali!

Neplijatelj se lazmnozava blzo

Tako nam sluzba javlje

Ali mi cemo ga muciti nesanicom

Dok mu ne uplopastimo zdlavlje

Mi smo nepobjedivi i snage imamo jos

Da mu izlesetamo kos

Gludni

            Kliktaj ispustimo:

                                               Hulla!

Tako se nase ekipe pobjeda slavi –

Mi cemo neplijatelja dotuci cim se pojavi

Necemo neplijatelju dati ni da zine! Nula!

Neka guta sline!

Sve sto kaze slaze!

Njegove lijeci se ne vaze!

Vaze se samo nase lijeci

Jel smo mi pametniji i veci

I bolji i hlabliji i jaci

Mi smo lodzeni da budemo plvaci

I samo jos tleba da doznamo

Kako da neplijatelja svugdje plepoznamo

Milan Milišić 

Mačka na smeću 

(1984)

agon broj 21

Uredništvo Agona odlučilo je da poslednji broj u godini koncipira kao specijal posvećen produkciji pesničkih knjiga tokom 2012. godine, te se zbog toga odustalo od uobičajene koncepcije časopisa i tekstovi su za ovu priliku grupisani u tri segmenta: pregledi, prikazi i poezija.

Agon svojom delatnošću nastavlja da deluje na više planova, sa jedne strane utiče na formativne procese nove srpske poezije, doprinosi im i ima važnu ulogu u izgradnji scene, a sa druge, prati događaje na njoj, kontekstualizuje ih i opisuje. U tom smislu redovno izlaženje pune četiri godine, kao i godišnji pregledi scene koje Agon donosi, već treću godinu za redom, predstavljaju, jednu od važnih referenci za novu srpsku poeziju. S obzirom na specifičnosti prethodne godine pojavila se potreba za nešto izmenjenim pristupom u prikazivanju godišnje produkcije. Intenzivni formativni procesi na sceni uticali su na potrebu sagledavanja, ne samo pesničkih knjiga, već i širih društveno-književnih okolnosti. U tom smislu umesto nekadašnjeg jednog uvodnog teksta donosimo tri urednička uvodnika. Prvi tekst Nova srpska poezija: ishodišta i iskušenja (J. Milinković, V. Stojnić) daje opštiji pogled na prethodnu pesničku godinu i ukazuje na mogućnosti budućih tokova, dok uvodnik Oko „nove poezije“ 2012 (Bojan Savić Ostojić) promišlja pojave i procese na sceni sa društveno-političkog aspekta baveći se onim pojavama koje su obeležile prethodnu godinu na planu periodike, promocija i kontekstualizacije. Oba teksta nastoje da pokažu, između ostalog, i „prerastanje“ i transformaciju mlađe u novu srpsku poeziju. Želeći da skrenemo pažnju da je u budućnosti neophodno promišljanje individualnih poetika, uredničke ocene i pregledi pojedinačnih pesničkih zbirki izdvojeni su iz teksta o sceni i dati su u fragmentarno koncipiranom tekstu Iz čitalačkih dnevnika za 2012. (J. Milinković i V. Stojnić), gde je svaki od fragmenata posvećen po jednoj odabranoj pesničkoj knjizi iz prethodne godine.

U rubrici prikazi uredništvo je nakon uvida u prošlogodišnju produkciju odlučilo da predstavi knjige sledećih autora: Alena Bešića, Dejana Čančarevića, Ane Seferović, Siniše Tucića, Tamare Šuškić, Uroša Kotlajića, Bojana Vasića, Vladimira Tabaševića, Jasmine Topić i Čarne Popović. O njihovim knjigama pisali su: Vladimir Stojnić, Jelica Kiso, Marjan Čakarević, Marko Stojkić, Jelena Nidžović, Bojan Savić Ostojić, Biljana Andonovska, Jelena Milinković i Dragoslava Barzut. Od festivalskih izdanja prvih knjiga odabrana je edicija Prvenac Studentskog kulturnog centra u Kragujevcu, gde su objavljene knjige Anje Marković, Ana Marije Grbić i Mine Gligorić, o kojima je pisao Danilo Lučić. Nažalost, ostale prve knjige štampane na tradicionalnim konkursima i festivalima prošle godine uredništvo ne smatra poetički relevantnim za predstavljanje. U želji da se skrene pažnja i na regionalne poetike i da se iskorači iz okvira srpske scene objavljujemo tekst o knjigama hrvatskih autora/ki (Tamara Bakran i Marijo Glavaš) koje je odabrao i prikazao Marjan Čakarević. Pored prikazivanja pesničkih knjiga, svim ovim tekstovima predstavljaju se i prikazivači, te je moguće videti posve različite kritičarske glasove i senzibilitete, kao i pristupe odabranim knjigama.

Kao poslednji prilog u broju nalazi se Antologija 2012. gde su objavljene odabrane pesme iz knjiga koje smo predstavili.

Uživajte u čitanju!

Jelena Milinković  

Данило Лучић

ДИСЦИПЛИНА ШАРЖЕРА ЗА СИМБОЛЕ 


у ампутирању затајена је магија 
моја сећања су моја сечива 

учинићемо се некоме лавиринтом: 
у теби је један ја којег мрзим, 
мада ти си онај који из мене мрзи мене у теби 

доба је године када се извија светлост 
ако је неко рекао мрак, 
то је зато што је био мрак 

стрељам се. понављања убијају 
како ноге може имати нешто што је некада било дрво 

рафално ме љубила 
човек презими на другом телу 

дошло и прошло примирје 
ја заборављен у рововима 

Ватра велика. Ватра гладна. 
Ватра свакоме од нас. 

Шрапнели 

(часопис Поезија, 59-60, 2012)

DRAGAN ALEKSIĆ

MIR SELA 

Vi mislite: čudno visi lampa 
Vi mislite: čudno živi baterija 
Vi mislite: čudno sjaji grafit 

To beše: sve 
To beše: iznad svega 

dalje: 
ko prvi digne prst ima premiju 
ko prvi sagne glavu vidi boga 
ko prvi kaže reč ima delo 

to beše to beše 
to beše 
što to uopšte beše. 

Dragan ALEKSIĆ (1901-1958) 

DADA-TANK 

Zagreb, 1922.

novi broj časopisa Poezija

Novi broj časopisa Poezija (broj 59-60 / 2012) posvećen je mlađim pesnicima/kinjama i esejistima/kinjama.

Časopis donosi ranije neobjavljene ciklusa pesama Bojana Vasića, Milana Dobričića, Nikole Živanovića, Jelice Kiso, Gorana Korunovića, Uroša Kotlajića, Danila Lučića, Dejana Matića, Petra Matovića, Viktora Radonjića, Bojana Savića Ostojića, Bojana Samsona, Ane Seferović, Vladimira Stojnića, Enesa Halilovića i Marjana Čakarevića.

U drugom odeljku broja objavljeni su eseji na temu modernog u poeziji Vladislava Petkovića Disa. Tekstove potpisuju Bojan Vasić, Jelica Kiso, Goran Korunović, Petar Matović, Bojan Samson, Vladimir Stojnić i Marjan Čakarević.

Janis Livadas

Nedavno je u izdanju Petog talasa iz Niša objavljena knjiga izabranih pesama grčkog pesnika Janisa Livadasa, u prevodu Momčila Radića.
Jurodivi blog prenosi svojim čitaocima dve pesme iz knjige.

Bezumlje

I

Kažem ti da ne raspolažem spasnosnom spoznajom

već onom drugom:

u čudu obilazim

svoje učmalo telo u nekoj iznajmljenoj sobi

gde ulično materinstvo kopni

pa se osvrćem na tren da ispričam

o čudnovatom snu života

naspram čoveka.

Bič međupraznine, biće se razdvoji i zablešti

kao što u smeću uskih prokaza srednjovekovne lobanje

još uvek bacaju odraz drvoreda hrastovih šuma.

Zlokobna prisna seni, tražiš me isuviše trapavo

ovakvi se poslovi ne svršavaju odjednom

ne znam da li sam se uspravno prevrnuo

ne znam da li još uvek postoje završene knjige -

da li postoji čitalac za ovu pesmu.

Ponekad primetiš da je sve

nekako drugačije

u beznađu zbog odvratnosti:

možda te utuče nepostojanost.

Nijedan kupac.

Lepo je slušati muke misli

čije je korenje u dubokoj tmini

u kojoj smo se svi probudili

i proklet da je mrak mermer mrtvac

jer svi smo bez sunca u kamenu isklesani.

Vesti stižu sa zakašnjenjem

i treba -

umetnost je kao i sećanje jednako bezumna

strah prethodi rečima

odzvanja tri

vreme je da se skrasimo.

Rađamo još jednog crva

koji će se hraniti svim onim što smo osetili.

Javni pesnici spasenja u zadnji čas.

A Soleil (nikako sunce) trgovački putnik

odmara se u svetu starog cveća

daleko od bisti i omraza.

Govoriću ti samo kada si na izmaku snage.

Doba razgovora je prohujalo bez smisla.

Samo pacovi nisu prestali.

Zbog težine pesme

pretvorio si pustinju u omču

i umotanu cigaretu u limenog poskoka:

nokti grebuć' jamu pripadaju

prstima u znaku pobede.

Čovek je nauka koja proučava čoveka.

Nasmejaću te

glumeći majmuna

i ova će se ugodna šetnja po prodavnicama

nastaviti u gustoj gužvi.

Polako se smrkava

nove knjige u izlozima

novo rešetanje kiše

puni smo rupa

ali ne umemo biti dugmad

evo me na ulazu mozga hotela

dolazim sa svih strana. 

Svi će biti osvetljeni ali ne po redu

Svi će biti osvetljeni ali ne po redu, nekako haotično.

Kao muve na slanini meseca. Kao

buldog vezan u podrumu. Šta je to

prestalo da služi svrsi:

kliše, zvuk bacanja kocki u paklu

smrt akrobata

na žici koju je trebalo preseći.

U ponudi pogibija u kojoj sedi kosa

duše jedna stara poderana lutka

sviruckajući po laviru

krade naše

zrno grožđa.

Janis Livadas (1969)

iz knjige Bezumlje, rasute pesme 2001-2009 (Peti talas, Niš, 2012)

sa grčkog preveo Momčilo Radić

IVAN SLAMNIG - Navek je nekak bilo

Živio sam u Primorskoj banovini, 
u Zetskoj i u NDH, 
u DFJ, u SFRJ, 
a uvijek sam bio ja. 

Kako god nas je rezalo 
navék je nekak bilo 
šljive su bile plave 
jaje je bilo bilo. 

Ljubili smo Bebu i Aniku, 
pjevali pjesme stare, 
slušali termodinamiku 
i starom žicali pare. 

I tako te proglašavam kraljicom 
ilirskih lijevih zemalja 
i desnih i komada Pulje 
i Grčke, a sebe za kralja. 

Ljevicom nosim tebe, 
desnom mač, ko pravi dasa; 
kročimo na ustoličenje 
uz klicanje širokih masa. 

Ivan Slamnig 

Ranjeni tenk 

Matica hrvatska 

2000.