Vladimir Stojnić

Objavljena je nova knjiga pesama Vladimira Stojnića, Poziv na saučesništvo.
Jurodivi blog donosi tri pesme iz knjige.

painkilleri na uklanjaju bol od mene već uklanjaju mene od bola koji ostaje na istom mestu gde je i bio. to je igra napredovanja/povlačenja tokom koje se poprište pomera od i ka predelima u kojima osećaji još uvek nisu zavrnuti ventili. i tako sve do ubrizgavanja nove doze kada nastupa privremeno primirje posle kojeg su teritorije drugačije raspoređene. bol je na liniji koja razdvaja dva stanja. drugi pored mene. spoljašnjost. ne-ja koje prođe predelom i kulturno se javi. poziv na saučesništvo je talas kože a koža je opna. predmet. tačka dodira ili rešetka tela iz kojeg nema izlaska. telo omogućava interpretaciju/postojanje. bol/drugi je podsetnik. stub u referentnom sistemu koji je istovremeno i predmet referentnosti.

LSD je moj bog.
entitet koji pretrči neprijateljsku teritoriju
između veš mašine i prozora.

razmena između mog tela u nastajanju
i oblika papira koji se popunjava i prazni.

pesma je deklarativnog karaktera:
ona ništa ne konstituiše.
preambula sadrži uputstvo o pranju.

moj bog je prepoznat kao neurotransmiter.
moj bog je savršena bio-hemijska kopija
pravog neurotransmitera koji kasni.

razapeta mapa otapa prozorsko okno.

napolju čeka ghostwriter. imenuje svet.
kaže: sumpor je emanacija koja se iznova rekreira u različitim govorno-tvorbeničkim pokretima.

mnogo je teže preživeti susret sa
nadrkanim taoistom
nego sa nadrkanim budistom

vrhunski taoista za doručak pojede
i do 6 kugli huserlove fenomenologije

u tkivo romana ulazi odlučno
ali neprimetno

u 8. poglavlju on je tekstom nezabeleženi
insekt koji miruje
na zidu gradske većnice

tamo ostaje i kada se radnja
preseli u predgrađa iznikla
iz velikih rupa na asfaltu

Vladimir Stojnić (1980)
iz knjige Poziv na saučesništvo (Mostart, Zemun, 2011)

agon broj 14

Novi, četrnaesti broj Agona, rubriku prevedena poezija posvetio je savremenim američkim pesnicima, u prevodu Nikole Živanovića i Vladimira Stojnića. Lujza Glik u svojim stihovima svakodnevnim jezikom progovara o smrti, dramatizujući lične i opštepoznate mitološke motive iz perspektive ženskih likova. Konstantna zapitanost nad manifestacijama ljudske prirode u miljeu prirodnih oaza urbanizovanog savremenog sveta, jedna je od osnovnih poetičkih preokupacija pesnika kineskog porekla Artura Zija. Suprotna dinamika pokreće poeziju Dajan Vord. U njenim pesmama sama reč pokušava da, putem digresija i semantičke rasparčanosti preoblikuje spoljni svet, prema zakonima diskursa.

Rubrika poezija donosi pesme Ognjena Petrovića, Dragoslave Barzut, Tamare Šuškić i Viktora Radonjića. U pismu Ognjena Petrovića spajaju se teatralna dramatizacija pesničkog iskustva i anti-utopistička koncepcija jednog virtuelnog „društva spektakla“, posle sutra. U stihovima pesnikinje-performerke Dragoslave Barzut odvija se subverzija na dva nivoa: na grafičkom, gde slovo, gotovo na letristički način, podriva pismo, i na seksualnom gde lirski subjekat osporava, obezličuje zadatu seksualnost i svoju ulogu u takvoj seksualnosti. Tamara Šuškić, koja se javlja posle duže pauze, u svojim prepoznatljivim stihovima-sinkopama niže scene koje podsećaju na nemontirane filmske kadrove. „Brze“ stihove Viktora Radonjića generiše paronimija, ali iako ih odlikuje izrazita zvučnost, kroz isprekidane slike oni donose samosvojnu refleksiju o egzistenciji subjekta i njegove reči.

Tematski odeljak o poeziji čine tekstovi savremenih nemačkih pesnika posvećeni problematici nastanka pesme. Na tragu Bena i Valerija, o ličnim pesničkim iskustvima progovaraju Norbert Humelt, Ginter Helmih i Karl Krolov. U ovim tekstovima pisanje pesme se čas poima kao „proizvodnja“ i kao „pravljenje“, a čas kao „plod nadahnuća“. Te oprečnosti u tekstovima polemišu na interesantan način. O tome u uvodnom tekstu Stvaralački tabu piše Marko Stojkić, koji je priređivač temata.

Uživajte u čitanju!

http://www.agoncasopis.com/

Bojan Savić Ostojić

Simon Grabovac

Nedavno je izdavačka kuća Altera objavila triptih Simona Grabovca Povratne pesme, sačinjen od tri pesnikove poslednje knjige: Tok stvari, Isiot i Ključne reči. Po autorovim rečima, "svaka od ovih knjiga sastoji se od po tri celine i sadrži ukupno trideset devet pesama. (...) Ovu knjigu treba tretirati kao mrežu povratnih pesama u kojoj su pojedine pesme čvorovi koji se granaju najmanje na četiri strane." Dodajući da raniji izdavači nisu imali razumevanja za dijaloški karakter pesama iz ovih triju knjiga, Grabovac ističe njihovu čvrstu povezanost i asocijativnost i opravdava ovo bibliofilsko izdanje, štampano u 117 primeraka (koliko u knjizi ima pesama).

1.PROZORI STAKLA

1. 1. 1.

Let je lastavici iscrtao

i stvorio lik i telo krila

kljun oblik glave.

Samo gledajte taj let

brzinu zamaha raščlanite na sastavne delove

vratolomna izvijanja raznovrsnost pokreta

krila repa i glave

utisak upotpunite strmoglavim lupinzima

naglim promenama

položaja letom bez zamaha kao sleđenih krila

pa ustremljivanjem do neslućenih visina

nebesa i pretvaranjem u sivu tačku –

nestankom na trenutak.

Naročitu pažnju obratite na rep

na njegovo košenje podvijanje

skupljanje i širenje

kao lepeze da bi usporio na tren

ukočio kako bi pravac iznenada bio promenjen.

I na kraju osmotrite njegov oblik

čiju izuzetnost su ljudi

odavno primetili i oduševljeno prihvatili

i uzeli kao prauzor za građenje krovova

ili pravljenje nekih drugih majstorija.

Dodati tom letu cvrkut samo

znači ovaplotiti

ga.

Simon Grabovac (1955)

Povratne pesme, Altera, 2011.

str. 63.

Karl Krolo

VREME

Vreme: nešto
od čega džepovi bivaju
vlažni od krvi.

Život pada kao kiša
iz otvorenih tela.

Dani i
njihov tihi posao
s ljudima koji
će se izgubiti.

Jedan mesec crta
sledećem mesecu svoju sliku
u pesku,
bez ikakve bliskosti
s onim što dolazi.

Lepo vreme neće
izmeniti karcinom.

Papiri koje si sredio
godinu za godinom gore.


Karl Krolo (1915-1999)
sa nemačkog preveo Zlatko Krasni

Thomas Bernhard

JUTRO NOSI VELIKU VREĆU

Jutro nosi veliku vreću.

Kažem mu: tako si staro

da ne treba da me prezireš.

Cipele su ti poderane.

Tvoj kaput nekad je bio moj –

Sedim u rupi i čekam te,

ne kao starica, ne kao deca,

ne kao popo koji posle propovedi

silazi na vino i zemlju trampi.

Dočekujem te s bičem,

drhteći, običan i krhak

kao čičak na suncu.

BIOGRAFIJA BOLA

Gde sam juče spavao, danas je dan odmora. Ispred ulaza

nabacane su stolice, i niko koga upitam za sebe

nije me video.

Ptice su uzletele da bi moje lice nacrtale

u oblacima iznad moje kuće i iznad vrta mrtvih.

Razgovarao sam s mrtvima i govorio o gitari

sveta; oni više ne rađaju svoja usta ni svoje usne

što govore jezik koji vređa psa mog rođaka.

Zemlja govori jezik koji niko ne razume

jer neiscrpan je - iz njega sam istrgnuo zvezde i gnoj

u očajanju

i pio vino iz njegova vrča,

koji je ispečen od mojih bolova.

Ti putevi vode u progonstvo. Čujem Boga

iza okna i đavola u zvučniku

i obojica dopiru mi do srca koje objavljuje propast duša.

Lišće neprekidno leti po ulicama

i spomenike potkopava.

Voleo bih da u oktobru sanjam o zelenilu.

Ispod vrata prikovana je zapovest:

ne ubij

– a u novinama svakog dana izveštaj o tri ubistva

koja bih mogao da počinim ja ili moj prijatelj.

Čitam ih kao basnu,

od jednog uboda nožem do drugog – ne dosađujući se.

Dok oni menjaju meso i slavu, duša mi spava

pod pokretom ruke božje.

Tomas Bernhard (1931-1989)

Poezija, 3/4, 1996.

preveo s nemačkog: Božidar Zec

Filip B. Vukotić

REMBO, BORHES, BAROK

U ključaonici Remboove lule pogled je nastanio svet.
Ključar je budan i umro je u Ženevi, slep, neke 1986.
Ovog trenutka imam devet godina i ližem ogradu terase mokru od kiše.
Moja deca neće videti orah ispred pradedine kuće u Raški,
ali će videti stari bunar i košnice na selu.
Objica su se, ključar i Rembo, verujem, pomagali štapom,
a u nekom jesenjem vrtu pili vodu i lizali med.
Kroz simbole i šifre šetajući Boga da nađem zalomio sam ključ.
Da sam deceniju ranije upoznao barok
Hrista bih ugledao u gotskim mukama.
Ako Ga sanjam kao odojče znači li da sam jednom već mogao nemati put?

Filip B. Vukotić (1985)
iz knjige Drugi miris crveno, Užice, 2011

agon broj 13

Trinaesti broj časopisa Agon u rubrici prevedena poezija predstavlja čitaocima savremenu britansku poeziju, preciznije poeziju predstavnika pokreta British poetry revival. U uvodnom tekstu, priređivač rubrike Bojan Vasić definiše osnove poetike ovog pokreta poredeći ga sa dominantnijim strujama koje su u to vreme postojale na britanskoj pesničkoj sceni i mapira književno-društveni kontekst u kojem su stvarali predstavnici ovog pokreta. Pored uvodnog teksta, objavljujemo izbore iz poezije Roja Fišera, Dž.H. Prina, Lija Harvuda i Alena Fišera. Po rečima priređivača rubrike, u poeziji Roja Fišera dolazi do kombinacije vilijamsovski preciznih i realističnih opisa i epistemološkog skepticizma, često praćenog očuđujućim, halucinantnim vizijama. Izraz Dž. H. Prina, koji je poznat kao inicijator kembričkog kruga pesnika, karakteriše taman i ponekad teško prohodan jezik, sa mnoštvom retkih reči i specijalističkih izraza iz raznih oblasti koji obrazuju, u kontekstu pesme, gotovo autonomne stihove. Li Harvud je pesnik na koga su veliki uticaj izvršili predstavnici bit pokreta i njujorške škole. Za njega karakteristični artificijelni jezik, na tragu nadrealističkog automatizma, u nekim ostvarenjima zamenila je tematika mitizacije kolonijalnog sveta i propadanja Britanskog carstva. Alen Fišer je autor koji u mnogim svojim knjigama vodi kreativni dijalog sa američkim pesnikom Čarlsom Olsonom. Pisao je poeziju u kojoj postoji svest o istorijskoj i geografskoj uslovljenosti određenih toposa i mnoštva uticaja koji ih oblikuju, ali se kasnije posvetio autorefleksivnoj i konceptualnoj poeziji.
U rubrici poezija zastupljene su pesme Marka Paunovića, Eme Stefanovske, Mladena Šljivovića i Enesa Halilovića. Marko Paunović u poemi izrazitog ambijetalnog potencijala, inspirisanoj muzikom islandskog eksperimentalnog kompozitora Johana Johansona dekonstruiše pesnički glas, kako na grafičkom, tako i na semantičkom nivou. Dekonstrukcija je prisutna i u poeziji Eme Stefanovske, ali na jednom svesno eksplicitnijem nivou koji uspelo razaranje teksta bazira na rodno osetljivom pesničkom toku svesti. Znatno je drugačija poezija Mladena Šljivovića iz novog rukopisa, Zen gril. Transparentniji jezik njegovih pesama obiluje humorom, kao i kombinovanjem motiva pop kulture sa ironizovanim i svesno uprošćenim asocijacijama na zen filozofiju. U ciklusu Nova Gvineja, Enes Halilović, njemu svojstvenim pripovedačkim, a opet svedenim tonom, kroz poentirane završnice pesama, prikazuje osobenosti sveta jednog ostrvskog naroda.
Rubrika o poeziji donosi temat posvećen pesnikinji Mirjani Stefanović koji je priredila Jelena Milinković. Okosnicu temata čine eseji Dubravke Đurić i Jelene Milinković. Tekst Dubravke Đurić poeziju Mirjane Stefanović tumači u kontekstu ženske poezije koja egzistira u okviru druge generacije srpskih modernističkih pesnika/inja u uslovima jugoslovenskog socijalizma. Sa druge strane, tekst Jelene Milinković ispituje složenu egzistencijalnu tematiku telesnog u poeziji Mirjane Stefanović, naročito u zbirci Indigo. Pored ovih eseja, objavljujemo i kolaž fragmenata preuzetih iz recenzija knjiga Mirjane Stefanović koje su tokom prošlih pola veka bile objavljivane u domaćoj periodici. Temat upotpunjuje izbor iz pesništva pesnikinje, kao i bio-bibliografska beleška.
Uredništvo se posebno zahvaljuje Bojanu Vasiću i prevoditeljki Jovani Savić koji su čitaocima Agona omogućili upoznavanje sa britanskim pesnicima, predstavnicima pokreta British poetry revival.
Uživajte u čitanju!

Vladimir Stojnić

www.agoncasopis.com