Natali Kentan: ZAPAŽANJA (preveo Bojan Savić Ostojić, Kontrast, 2023)

 

Dok danas čitam Zapažanja, ne pogađa me njihova dimenzija „svakodnevne poezije“, iako je knjiga doživela pre svega takva čitanja. Neki su u to vreme u njoj videli specifično žensku poeziju, vezanu za običan život — grubo govoreći, poeziju žena koje sređuju kuću i nokte. Kritika ih je tada smestila negde između Ponža i Pereka, što nije netačno. Ali književna ambicija ovih rečenica u izvornom obliku gotovo je ravna nuli. Napisala sam ih da bih zabavila prijatelje i uvek ih, na neki način, prati izvesna pošalica. 

Početak je devedesetih i ja još nisam svesna hoću li nastaviti da pišem. Krećem se, peške ili u kolima, i na komadima papira, prospektima i kartama za metro beležim ono što mi padne na pamet i što me zasmeje. Da me prijatelji, Kristof Tarkos i naročito Stefan Berar, nisu nagovorili da ove prve pokuse pošaljem časopisima i izdavačima, možda bi sve ostalo na tome — pa šta? Ja po vokaciji nisam ni pesnikinja ni žena. Prosto sam tu, u pisanju, našla način da učinim život zanimljivijim i uzbudljivijim.

Natali Kentan

iz predgovora za srpsko izdanje

Natali Kentan opaža i piše onako kako Natali Kentan opaža i piše. Očitosti su belodane. Svakome se daju, shodno tome svako može da ih vidi, a kad ih već svako vidi, izgleda da ih više niko ne primećuje. Posmatrati na način na koji to čini Natali Kentan znači biti u stalnoj pozornosti, ne previđati i, najzad, ne tretirati naivno logiku stvarnosti i sva ona sistemska ponavljanja na kojima se stvarnost temelji. Primećeno, u prvu ruku samim tim što je primećeno, raskida sa automatizmom, izuzima se iz doslovnosti i tako postaje bespovratno očuđeno i neponovljivo: pravo opažajno otkriće. Trebalo bi ga još „samo“ prikladno pribeležiti a da se ne preobraze delikatna čistota zapažanja i humorna jednostavnost koja iz nje proističe. Zato Natali Kentan ne opaža i ne piše kao svako, nego baš onako kako Natali Kentan treba i mora da opaža i piše.

Momčilo Žunić

Zapažanja Natali Kentan su knjiga temeljne neusamljenosti, gde je svet uistinu dom. Odomaćivanje nije isto što i pripitomljavanje, ali obitavalište nam se može otvoriti samo ako se mi otvorimo njemu. Upravo su na tom odnosu Zapažanja zasnovana: na autorskom biću koje ne beži od sagovorništva sa svetom kroz kristalizaciju utisaka. Uspostavivši neizrečeni sporazum sa neposrednim životnim prostorom, uz otklon od metafizike i pouke, Kentan lucidno, precizno i duhovito uprizoruje ono što je toliko blisko i svakodnevno da stalno izmiče. Okruženje tako postaje scena za promišljanje o neobičnosti običnosti, za lov na neeksplozivne epifanije i naizgled sitne darove percepcije koji nagrađuju sve tragaoce za tihim, suštinskim, pa i preobražujućim prepoznavanjima.

Uroš Đurković

Nakon prve dve knjige, objavljene 1997, Remarques (Zapažanja) i Chaussure (Cipela), Natali Kentan (Nathalie Quintane, 1964) postaće jedna od vodećih autorki antipoetske orijentacije u toku devedesetih godina. Naredne knjige istaći će njenu želju da se suoči i sa kompleksnijim književnim formama (Jeanne Darc, Début, Formage), da se okuša i u esejističkom pisanju (Ultra-Proust, Tomates), ali i potrebu da na veoma angažovan način progovori o savremenoj pedagogiji i stanju školskog sistema u Francuskoj (Les enfants vont bien, Un hamster à l’école). Ludičko-satirični princip od početka je konstanta u njenom stvaralaštvu, što potvrđuje i upravo objavljen roman, Tout va bien se passer (Sve će dobro proći, P. O. L.). Autorka živi i radi u Dinju, a ostatak biografije dopunimo njenim rečima: „Zovem se Natali Kentan. Nisam promenila datum rođenja. I dalje živim na istom mestu. Malobrojna sam ali odlučna.“

Bojan Savić Ostojić

pročitajte odlomak iz knjige Cipela (Agon br. 8, 2010)

Natali Kentan

ZAPAŽANJA

Kontrast, 2023.

https://kontrastizdavastvo.rs/knjige/autori/autor-natali-kentan-647