Две књиге за двехиљаде21: Дејан Илић & Небојша Васовић

 Или, ако тако више волите, две песме.

Дејан Илић

ТАМО ГДЕ СМО ЖИВЕЛИ

Шта да радимо са потрошеним 
просторима, где да их одложимо? 
Стоје тако, сами, и тужно одјекују. 
Долазимо и налазимо а не успевамо 
да нађемо. Живело се, кажемо, овде, 
али зашто више није тако? Опустошени 
простори, искоришћени, прешли 
у тисковине сећања и речи на страници. 
Возови су то, са нама, који стално 
пролазе, али више не долазе, 
само одлазе, док машемо себи 
с неког пропланка.

Дејан Илић, Камперплац, Повеља, 2021.

Небојша Васовић 

ТРН

/за Бору Радовића/

Како препознати оштрину 
Ружиног трна, и чему, 
То знање припада ономе 
Ко се огребао, па памти 
Само ружу и ону стазу, 
Не главну, но ону ужу, 
Којом се стизало у поље, 
Где у одсуству власника 
Све беше дивље 
Као небеске боје, 
Нечије кочије.

Небојша Васовић, Дулчинеји од Винче, Поетикум, 2021.