Sigurno - nismo više samo potrošači, koji će potrošiti
realnost, svet i ideju što pre, potom ništa,
harčeći se badava kao da nas ove reči ne habaju dovoljno,
dovoljno podmuklo. Isuviše brzo oslobađanje od njih
zasigurno nam neće spustiti granu do ploda. Ali
odvojene od nas u pravo vreme i na pravo mesto,
one nam nalažu da ih sledimo kao što sudba nas sledi
a mi da idemo dalje čak protiv nje. Na ovom mestu
srce iznutra grebe kamen
sada uzidan u palate, kao što
svetlina unutra grebe mermer, doveka
iako ga ne vreba umorni putnik u hladovini
osojna zmija. Na ovom mestu, na ovom mestu
dajete mi, izgleda, sve, suđaje moje,
ono što ste mi drugde oduzele
i ja, za sada, u tome vidim samo najveću opasnost.
Srce navaljeno na kamen prestaje da kuca,
a kamen pod njim već se rasprskava.
BOGOMIL ĐUZEL (1939-2021)
iz zbirke Mironosnice (1965)
sa makedonskog preveo Milutin Petrović
(Песни/ Pesme, Naši vidici, 1981.)
Нема коментара:
Постави коментар