Bojan Savić Ostojić : PRSKALICA ― Dom kulture Studentski grad, 2019.

  

Prolazio sam pored oaza
Sve su oaze bile bivše 

Strašno sam osećao stid 

Ali nimalo krivicu i strah

Bio sam toliko ponosan

Da sam mogao samo da sednem 

Nisam više mogao da se nosim 

Bio sam teran  Buktao sam

Odlagao sam... ne znam šta 

Odlagao da progovorim sada 

Odlagao sam da otklonim senku 

Hlad sa svake reči koja se ispisuje 

Ono što sam gledao zaklanjao sam 

Bio sam trom  Ponižen  Na ivici plača 

Bio sam telo  Mešina 

Seo sam u park u kom se skupljaju pederi 

Okrenuo sam leđa glavnom korzou 

Osetio sam tačno kako bi bolelo  Kako bi jako bolelo 

Kako bi plač u koji briznem mogao da me zadovolji 

Seksualno zadovolji 

Kako bih i stid mogao u nešto da pretvorim 

Nešto što bi stalo na noge  Imalo lice 

Više nisam bio nepodsticajno strog 

Bio sam lagan  Bez kostiju  Opasno ispušten 

Ulazio sam u nozdrve  Kroz skrame 

Bio sam nepoetičan i vetrovit 

Izazivao sam ljude na smeh u nevreme  Usred poljupca 

Presretao sam svojim nemanjem  Neprekidno a ne navaljujući 

Niko nije mogao nizašta da me uhvati 

A ja sam mogao samo da budem u njima  Tesnima 

Da ih ispunjavam  Pumpam i izlazim kroz njih  Isti 

Nisu mi smetali 

Nisu me ničim izmenili 

Nisam mogao biti prisvojen 

Ali popišan  Ispušen  Izmožden ― to da 

Izranavljen i oslobođen sam cirkulisao  Neobnavljan 

Bio sam sve  Nikome nisam hteo ništa 

Samo da mogu da prožimam 

Samo da se što kasnije vratim u telo koje me mlohavo čeka                                                               na klupi  Zevajući 

Slušajući zvona  Deonica 

Odisao sam duboko  Još neubeđeno  Jednokratno
Trom  Nesalomiv 

(iz poeme Deonica)

Za personu knjige Prskalica relevantno je samo ono što je viđeno i izrečeno peripatetički, paušalno, neodgovorno i bez ikakvih obzira. Ona verbalno, pasivno-agresivno, prska sentence („prskalice“) predefinisanog morala koji se javlja kao kontrapunktirana svest i kao telesna reakcija na dominantnu kulturu laži, onu kulturu koja prononsira značaj pseudomoralne maske na svečanosti društvenih reakcionarnih odnosa. Unutar tako oslobođenog govora pesme, pojedini stihovi postoje kao fragmentarna sečiva, precizna u svom sečenju radi izazivanja užitka i bola.

Sklonost lirskog glasa ove knjige jeste da ideologizovano mesto upotrebi kao lirski potentno i da ga sablažnjivo iznese na videlo ophodeći se prema njemu blagonaklono, tetošeći ga. Tek britkim jezikom prskanja iznutrena saopštena stvar izmiče ideološkim zamkama koje nisu nevine, kao ni mi, ideološki uslovljeni i uvaženi aparati govorenja umesto mišljenja. Upravo time, slobodno govorenje postaje mišljenje u pravom smislu, a unutar njega je posebno izazovna tema emotivnosti koja je duboko uslovljena simbolističkim i kapitalističkim pre-govorima među ljudima.

Prskalica provocira i čitaoca da postane njena persona, odnosno, da poput nje počne prema stvarima, ljudima i sebi da se odnosi neposredno i bez cenzure. Još sigurnije od prethodnih knjiga Bojana Savića Ostojića, poezija ove knjige će ukazati da društvena sigurna koža krije mlečne kosti ideologizovanog mišljenja i ponašanja.

(Bojan Marković, iz recenzije)

Nova knjiga poezije Bojana Savića Ostojića, PRSKALICA, biće predstavljena na beogradskom Sajmu knjiga u sredu, 23. oktobra (Sala "Vasko Popa", 19 časova). Na predstavljanju će govoriti Bojan Marković i autor. Program moderira Tamara Mitrović, urednica književnog programa u Domu kulture Studentski grad. 

Bojan Savić Ostojić
PRSKALICA
izdavač: Dom kulture Studentski grad, oktobar 2019https://www.dksg.rs
edicija SVOJA STRUJA