Tomaž Šalamun (1941-2014)

Danas je u Ljubljani, u 73. godini preminuo Tomaž Šalamun. 

TRAVA 


Hoću da budem tako ljubazan da postanem bog 
i da sam budem izgubljen i zaboravljen. 
Pišem rime jer sam kaktus. 
Čovek je čoveku vlažan, 
zato se ljubi u usta. 
Sam ne umem da skuvam ni kafu, 
i teško je živeti sa mnom. 
Maruška pati, Ana ne pati. 
Kad bi tigar bacao disk i sa 
njim se lenjo igrao i određivao mu visinu. 
Ali tigar nema ruke i ne ume, 
ne može to da čini, tigar ima zube i srce. 
Reke teku kroz mene i đubre me, 
i sve je trava, zelena trava. 
Kada sam tužan, ustanem 
i idem oko sveta. 
Nimalo nisam spreman za smrt, 
ali mogu bilo kada da je popijem, 
kao supu koju mi da njanja. 
Smrt mora da diše kao vodopad. 
Smrt mora da diše kao mama. 
Ništa gorko se ne vuče za mnom. 
Sada imam četiri godine. 
Četiri i po godine 
i sin sam onog koga volim. 
Ako bih bio stariji, on bi morao imati 
više od dvadeset dve godine. 
Ali ja želim da budem večito ovako mlad 
i lep i strašan kao danas, 
zato ću biti večito toliko star. 
Ja sam Rus, jer on je Rus. 
Cindy mi je donela kafu, jer sam tako 
skoncentrisan da sijam kroz celu kuću, 
u baštu, u park, među veverice, sa kojima će se 
igrati Ana kada bude došla brodom sa Maruškom. 
Živećemo i ja ću reći: 
Ain't no mamba snake in America. 

Arena (1973) 

iz Pesmi/Pesme, Narodna knjiga, 1974, 

preveo Dejan Poznanović